1948

Sadržaj/Садржај 1 Događaji 1.1 Januar/Siječanj 1.2 Februar/Veljača 1.3 Mart/Ožujak 1.4 April/Travanj 1.5 Maj/Svibanj 1.6 Jun/Juni/Lipanj 1.7 Jul/Juli/Srpanj 1.8 Avgust/August/Kolovoz 1.9 Septembar/Rujan 1.10 Oktobar/Listopad 1.11 Novembar/Studeni 1.12 Decembar/Prosinac 1.13 Tokom/tijekom godine 2 1948. u temama 3 Rođenja 4 Smrti 5 Nobelova nagrada za 1948. godinu 6 Reference

[uredi - уреди] Događaji

[uredi - уреди] Januar/Siječanj

• 1.1. - Italija dobila ustav.
• 1.1. - Stvorena carinska unija Beneluks (Belgija, Holandija, Luksemburg).
• 4.1. - Burma nezavisna od UK.
• 7.1. - Demarš britanske i američke da vlade FNRJ i Bugarske ne priznaju vladu koju su u Grčkoj proglasili komunisti (Markos Vafijadis).
• 8.1. - Đilasova delegacija odlazi za Moskvu (sa Kočom Popovićem i Mijalkom Todorovićem) - u vezi odnosa sa Albanijom, naoružanja i opreme za Jugoslovensku armiju.
• ca. 25.1. - Drugi kongres AFŽ.
• 29.1. - Moskovska "Pravda" daje saopštenje kojim dezavuiše izjavu G. Dimitrova o potrebi federacije balkanskih i podunavskih zemalja.

[uredi - уреди] Februar/Veljača

• 4.2. - Cejlon (Sri Lanka) ima status dominiona UK (republika proglašena 1972).
• 8.2. - Kardelj i Bakarić stigli u Moskvu (Đilas je još uvek tu, Tito se izgovorio bolešću) - razgovor sa bugarskom delegacijom, Sovjeti kritikuju bugarsko-jugoslovenski ugovor i izjavu Dimitrova o (širokoj) federaciji.
• 10.2. - Na trojnom sastanku u Kremlju, Staljin naređuje manju verziju Balkanske federacije, sa Jugoslavijom i Bugarskom.
• 11/12.2. - Na zahtev Molotova, Kardelj potpisuje tekst ugovora o uzajamnom konsultovanju o spoljnopolitičkim pitanjima.
• 12.2. - Francuski Le Figaro izveštava da su u Rumuniji iz izloga uklonjene Titove slike.
• 17.2. - U Beogradu kreću "Književne novine", list za književnost i društvena pitanja.
• 20.2. - Nekomunistički ministri u čehoslovačkoj vladi dali ostavke, u pokušaju da obore vladu.
• 20.2. - Prva predstava u BDP - "Mladost otaca" Borisa Gorbatova (danas Dan Beogradskog dramskog).
• 25.2. - Pod pritiskom mase, predsednik Edvard Beneš prihvata ostavke ministara u Čehoslovačkoj; upražnjena mesta popunjena ljudima naklonjenim komunistima - koji time preuzimaju svu vlast.
• veljača - Suđenje Tomiju Jančikoviću, lideru HSS (osuđen na 10 godina zbog "suradnje s neprijateljem").

[uredi - уреди] Mart/Ožujak

• 1.3. - Sednica proširenog Politbiroa u Titovoj vili u Užičkoj - obaveštava Centralni komitet o strahu da bi Bugari bili trojanski konj u novoj federaciji i apatiji Sovjeta prema industrijalizaciji Jugoslavije (privredni ugovori sa SSSR neravnopravni).
• 17.3. - Potpisan Briselski ugovor, kojim se formira Zapadnoevropska unija (Velika Britanija, Francuska, zemlje Beneluksa...).
• 18-19.3. - SSSR povlači vojne i civilne savetnike iz Jugoslavije.
• 19.3. - Predsednik Hari Truman posmrtno odlikovao Dražu Mihailovića Legijom za zasluge I stepena.
• 20.3. - Tripartitna deklaracija: SAD, V.Britanija i Francuska predlažu da se Trst vrati pod italijanski suverenitet (u kontekstu italijanske predizborne kampanje).
• 27.3. - Pismo upozorenja Titu od Staljina i Molotova, kritikuje se položaj KPJ u društvu ("utopljenost" u Narodni front) i njena politika ("nedemokratičnost" u partiji itd.), optužuju se Đilas, Ranković, Kidrič i Tempo (još uvek ne Tito i Kardelj) - početak formalnog rascepa.
• 28.3. - Izbori u Rumuniji, zvanično sa ogromnom većinom pobeđuje Demokratski narodni front (komunisti i dr.).
• 29.3. - Osnovano Zagrebačko Kazalište Mladih
• mart - Varnava Nastić, administrator mitropolije dabro-bosanske, osuđen na 11 godina teškog rada (politička krivica).

[uredi - уреди] April/Travanj

• 1.4. - Počela gradnja auto-puta Beograd-Zagreb, prve deonice autoputa Bratstva i jedinstva.
• 3.4. - Predsjednik SAD Harry Truman potpisao Maršalov plan ekonomske pomoći poslijeratnoj Evropi.
• 11.4. - Počela izgradnja Novog Beograda.
• 13.4. - Pismo CK KPJ Staljinu i Molotovu, koje odbacuje optužbe od 27.3.: vlada SSSR dobija netačne informacije (pomenuti Žujović i Hebrang), neslaganje sa stvaranjem sovjetske obaveštajne mreže u Jugoslaviji ("ma kako neko od nas volio... SSSR, on ne smije ni u kom slučaju manje voljeti svoju zemlju...").

+ Novi ustav Rumunije, kao narodne republike.

• 18.4. - Izbori u Italiji, pobeda demohrišćana nad Narodnim frontom (komunisti i socijalisti) sa 48,5 prema 31% (uz pomoć CIA-e).
• 28.4. - Savezna narodna skupština jednoglasno odlučila o dopunama Zakona o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzeća - nacionalizovana su i preduzeća lokalnog značaja i sitnotrgovinska mreža.
• 30.4. - Osnovan Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije - danas Zavod za zaštitu prirode.
• april - Uhapšena grupa slovenačkih komunista ("Dahauski procesi" - neki su osuđeni na smrt).

[uredi - уреди] Maj/Svibanj

• 4.5. - Novo pismo CK SKP(b)(Staljin i Molotov) za CK KPJ, oštrije od prethodnog, optuženi direktno Tito i Kardelj, potcenjen partizanski ratni napor - tvrdi se da KPJ nema većih zasluga od drugih partija i da ih je Crvena armija dovela na vlast (pismo poslato i ostalim partijama iz Informacionog biroa).
• 6.5. - Smenjena dvojica ministara: Sreten Žujović (finansije) i Andrija Hebrang (laka industrija, bivši šef planske komisije), u vezi sukoba sa Informbiroom (ovih dana isključeni i iz partije).
• 14.5. - Osnivanje države Izrael.
• 15.5. - Počeo s radom Ansambl narodnih pesama i igara Srbije "Kolo".
• 17.5. - Pismo CK KPJ Staljinu i Molotovu: zbog neravnopravnosti je nemoguće pristati da se stvar rešava pred Informbiroom.
• 20.5. - Zakazan Peti kongres KPJ (prvi posle 1928, u Drezdenu).
• 22.5. - Suslovljevo pismo Titu, kojim je pozvan u Bukurešt na sastanak Informbiroa, što Tito odbija; podsećanje da je KPJ u septembru 1947. kritikovala KP Italije i KP Francuske, a sada ne želi da primi kritiku.
• 27.5. - U Beogradu osnovano Pozorište lutaka Srbije.

[uredi - уреди] Jun/Juni/Lipanj

• 3.6. - Raspisan Narodni zajam Petogodišnjeg plana, u iznosu 3,5 milijarde dinara.
• 10.6. - Osnovano preduzeće "Sloboda" Čačak.
• 20-22.6. - Sastanak Komunističkog informacionog biroa u dvorcu kod Bukurešta, u odsustvu Jugoslavije donesena Rezolucija, koja će biti objavljena 28.6..
• 24.6. - Sovjeti blokirali zapadni deo Berlina, počinje Berlinska blokada (do maja 1949).
• 24.6. - 24.7. - Prva svetska zdravstvena skupština - Andrija Štampar jednoglasno izabran za prvog predsednika skupštine Svetske zdravstvene organizacije (WHO).
• 28.6. - Rezolucija Informacionog biroa komunističkih partija o stanju u KPJ, optužbe: odstupanje od marksizma-lenjinizma, neprijateljska politika prema SSSR, napuštanje pozicija radničke klase i teorije klasne borbe ("nepravilna politika na selu"), Narodni front vodeća snaga u zemlji (umesto KPJ), birokratski režim u partiji ("nema unutrašnje partijske demokratije") - poziv "zdravim elementima" da prisile rukovodstvo da se vrate inernacionalizmu ili da ih smene. Otvoreni sukob Jugoslavije i SSSR-a.

+ - Osnovan Stomatološki fakultet na Beogradskom univerzitetu.

• 29.6. - Osnovano slavističko društvo Srbije.
• 30.6. - "Borba" objavila Rezoluciju Informbiroa, uz odgovor CK KPJ (tiraž 500.000).

+ Izveštaj Specijalnog komiteta Ujedinjenih nacija za Balkan (UNSCOB) - "čini se" da Albanija, Jugoslavija i Grčka pomažu komunističku gerilu u Grčkoj, nisu nađeni dokazi o otmici grčke dece.

• lipanj - Ivo Tartaglia, bivši splitski gradonačelnik i primorski ban, osuđen na sedam godina teškog rada.

[uredi - уреди] Jul/Juli/Srpanj

• 1.7. - Enver Hodža osudio sve ekonomske sporazume sa Jugoslavijom, naredio jugoslovenskom osoblju da napusti Albaniju u roku od 48 časova.
• 2.7. - Ofanziva grčkih vladinih trupa protiv prokomunističke DAG, uz zapadnu pomoć - završna faza Grčkog građanskog rata.
• 4.7. - Operacija Gvardijan: uhvaćena poslednja grupa ustaša ubačenih u Jugoslaviju (Akcija 10. travnja, od prošle godine, organizator Božidar Kavran), ukupno 96 uhvaćenih.
• 19.7. - Potpisan sporazum sa SAD u vezi ratnog Lend-Lease programa (o "zajmu i najmu"), vrednom 17 miliona dolara, odmrznuta jugoslovenska imovina u SAD.
• 21 - 28.7. - Peti kongres KPJ u Beogradu - podrška vrhu partije i osuda napada Informbiroa, ali ne i Staljina. Titov politički izveštaj: "...da budemo nepomirljivi prema svim pokušajima razbijanja jedinstva naše partije i jedinstva naših naroda", doneti Program i Statut KPJ (kopije odgovarajućih sovjetskih dokumenata), reizabran CK (osim Hebranga i Žujovića).
• 29.7. - Prvi plenum CK KPJ - izabrano 9 članova Politbiroa (izvršno telo partije) i 4 kandidata.
• 30.7. - Mađarski predsednik Tildy (iz Sitnoposedničke stranke) daje ostavku, zamenjuje ga komunista.
• jul - Hapšenje preostalih neposlušnih socijaldemokrata u Bugarskoj.
• 29.7. - 14.8. - Olimpijske igre 1948. u Londonu, prve od Berlina 1936; Jugosloveni osvojili dve srebrne medalje (Ivan Gubijan i fudbaleri).

[uredi - уреди] Avgust/August/Kolovoz

• 3.8. - Objavljena smena četvorice crnogorskih ministara, među kojima i Boža Ljumovića (sekretar pokrajinskog komiteta i potpredsednik republičke vlade) - zbog IB-a.
• 11/12.8. - Kod Vršca, pri pokušaju prelaza granice ubijen gen. Arso Jovanović, gen. Branko Petričević i puk. Vlado Dapčević uspeli da se vrate u Beograd.
• 15.8. - Proglašena vlada Republike Koreje (južne).
• 18.8. - U Beogradu potpisana Dunavska konvencija - regulisana uprava i pravo plovidbe. (konferencija na en wiki).
• 22.8. - Prva noćna fudbalska utakmica u Jugoslaviji: "Drvodeljac" (Zabrežje kod Obrenovca) - Partizan (Beograd).
• 28.8. - Obnovljen rad Fudbalskog saveza Srbije.
• 31.8. - Edvard Kardelj ministar inostranih poslova um. Stanoja Simića. ca.: Aleksandar Ranković potpredsednik vlade.
• avgust - Smenjena četiri člana PK KPJ za Crnu Goru (u vezi Informbiroa).

[uredi - уреди] Septembar/Rujan

• 3.9. - Državni sekretar Dean Acheson i Hector McNeil iz Forin Ofisa poručili Moskvi: napad na Jugoslaviju bi imao "ozbiljne" posledice.

+ Vladislav Gomulka, prvi sekretar poljske Radničke partije, smenjen pod optužbom za desničarenje.

• 9.9. - Proglašena Demokratska Narodna Republika Koreja (severna).
• 17.9. - Militantni cionisti ubili grofa Bernadota, posrednika UN u arapsko-izraelskom konfliktu.
• 27.9. - U Bernu postignut sporazum o naknadi za švajcarske interese u Jugoslaviji (75 miliona franaka u roku od 10 godina).

[uredi - уреди] Oktobar/Listopad

• 12-14.10. - Četvrti Kongres SKOJ i zajednički kongres sa Narodnom omladinom Jugoslavije.
• oktobar - Koçi Xoxe i njegovi pro-titovski saradnici lišeni državnih funkcija u Albaniji (sledećeg meseca isključeni iz partije).

[uredi - уреди] Novembar/Studeni

• 6.11. - Ante Pavelić stigao u Peronovu Argentinu.
• 12.11. - U Tokiju završen Tokijski proces na kojem je 28 osoba osuđeno za ratne zločine pred Međunarodnim kaznenim sudom za Daleki istok.
• 26.11. - Na kongresu KP Hrvatske Tito izjavio da zbog embargo zemalja Informbiroa Jugoslavija mora revidirati petogodišnji plan. Istog dana otkriveno da Jugoslavija po prvi put pokušava kupiti koks u zapadnoj Evropi.

[uredi - уреди] Decembar/Prosinac

• 11.12. - Pod imenom Akademija za pozorišnu umetnost osnovan Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu (ime od 1973; Visoka filmska škola joj pripojena 1950.).
• 21.12. - Predsednik Irske potpisao Akt o Republici Irskoj (stupio na snagu dogodine), kojim će biti ostvarena puna nezavisnost od UK.
• 25.12. - Prvi svečani voz između Bihaća i Knina (Unska pruga).
• 26.12. - Uhapšen mađarski kardinal József Mindszenty.
• decembar - Jednogodišnji trgovinski ugovor Jugoslavije i Velike Britanije (120 mil. dolara), nakon što je prva pristala platiti 18 miliona dolara bivšim britanskim vlasnicima nacionalizovanih industrija.

+ U šumu se odmetnulo 18 članova Bjelopoljskog sreskog komiteta KP (pristalice IB).

[uredi - уреди] Tokom/tijekom godine

• Osnovan Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu.

[uredi - уреди] 1948. u temama

Rukovodstvo FNRJ:

• • Predsednik Prezidijuma Narodne Skupštine: Ivan Ribar
  • Predsednik Vlade: Josip Broz Tito (takođe i Generalni sekretar KPJ)
  • Predsednik Narodne skupštine: Vladimir Simić

• Nove države (Burma i Cejlon [Sri Lanka] su menjali zastave):

Burma	Cejlon	Izrael
Južna Koreja	Severna Koreja

[uredi - уреди] Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1948.

• 1.1. - Ivan Devčić, hrvatski nadbiskup
• 1.1. - Petar Lukić, paroh, starešina Saborne crkve u Beogradu
• 10.1. - Nikola Plećaš, košarkaš
• 13.1. - Radivoje-Vican Vicanović, srpski fotoreporter († 2003)
• 19.1. - Admiral Mahić, bosanskohercegovački književnik
• 20.1. - Kosta Bunuševac, slikar i multimedijalni umetnik
• 29.1. - Zoran Redžić, bosanskohercegovački muzičar i član grupe Bijelo dugme

• 23.2. - Zvonimir Kostić Palanski, srpski književnik i prevodilac

• 15.3. - David Albahari, književnik
• 31.3. - Al Gore, bivši potpredsednik SAD, nobelovac za mir

• 9.4. - Radojka Šverko, hrvatska pjevačica
• 13.4. - Raša Livada, književnik i prevodilac († 2007)
• 22.4. - Zoran Modli, novinar, voditelj, pilot
• 25.4. - Enver Marić, bosanskohercegovački nogometaš
• 28.4. - Terry Pratchet, engleski pisac znanstvene fantastike

• 9.5. - Milan Oklobdžić - Mika Oklop, književnik dramaturg, scenarista († 2007)
• 19.5. - Grace Jones, američka pjevačica
• 29.5. - Branka Cvitković, hrvatska glumica

• 7.6. - Ratko Rudić, hrvatski vaterpolski trener
• 16.6. - Ivo Komšić, bosanskohercegovački političar
• 28.6. - Radoslav Bratić, književnik i urednik

• 12.7. - Dušan Kovačević, književnik, scenarista, režiser
• 26.7. - Andrija Đukić, filmski i TV reditelj

• 7.8. - Dragan Kapičić, košarkaš, sportski radnik, preds. KSS

• 13.9. - Nell Carter, američka glumica
• 14.9. - Ivana Stefanović, kompozitor
• 20.9. - Chuck Panozzo, američki muzičar (Styx)
• 20.9. - Julienne Bušić prozna spisateljica, esejistica i prevoditeljica
• 23.9. - Vera Nikolić, atletičarka, svetska rekorderka
• 26.9. - Bratislav Braca Petković, pozorišni reditelj, osnivač "Moderne garaže"

• 4.10. - Jovan Kolundžija, violinista
• 8.10. - Claude Jade, francuska filmska glumica
• 26.10. - Mario Rosi, dramaturg, novinar Radio Beograda († 1992)

• 3.11. - Saša Hadži-Tančić, književnik
• 11.11. - Dušan Prelević Prele, muzičar, književnik, scenarista († 2007)
• 14.11. - Čarls, princ od Velsa, prestolonaslednik UK-a
• 22.11. - Radomir Antić, fudbaler i trener
• 25.11. - Ivanka Lukateli, balerina, koreograf, pedagog
• 26.11. - Krešimir Ćosić, hrvatski košarkaš i trener

• 10.12. - Dušan Bajević, fudbaler i trener
• 28.12. - Husein Dervišević, bosanskohercegovački književnik
• 31.12. - Joe Dallesandro, američki glumac

•  ? - Đorđe Bosanac, hrvatski glumac († 2006.)

[uredi - уреди] Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1948.

• 13.1. - Milan Begović, hrvatski književnik (* 1876.)
• 30.1. - Mahatma Gandhi, indijski političar (* 1869.)

• 11.2. - Sergej Eisenstein, sovjetski filmski režiser (* 1898.)

• 4.3. - Antonin Artaud, francuski dramatičar, pesnik, glumac (* 1896)
• 10.3. - Jan Masaryk, čehoslovački političar i državnik (* 1886.)

• 13.5. - Milan Begović, književnik (* 1876)

• 1.6. - Jaša Prodanović, srpski političar i pisac (*1867)

• 4.8. - Mileva Marić-Ajnštajn, srpska matematičarka (* 1875)
• 16.8. - Babe Ruth, pravim imenom George Herman Ruth, američki igrač baseballa i nacionalna ikona SAD (* 1895.)

• 3.9. - Edvard Beneš, predsednik Čehoslovačke (* 1884)
• 10.9. - Ferdinand I od Bugarske, knez i kralj Bugarske

• 24.10. - Franz Lehar, austrijski kompozitor (* 1870.)

• 12.11. - Umberto Giordano, talijanski skladatelj (* 1867.)
• 23.11. - Aleksa Ivić, srpski istoričar (* 1881)

• 12.12. - Franjo Dugan, hrvatski skladatelj, orguljaš i glazbeni pisac (* 1874.)

[uredi - уреди] Nobelova nagrada za 1948. godinu

• Fizika: Patrick Maynard Stuart Blackett
• Kemija: Arne Wilhelm Kaurin Tiselius
• Fiziologija i medicina: Paul Hermann Müller
• Književnost: Thomas Stearns Eliot
• Mir: nije dodijeljena

[uredi - уреди] Reference

• Collier's Year Book za 1948. (Microsoft Encarta 2004)
• Tito VS. Moscow: 25 Years After (1948-1973) (učesnici sastanka u Bukureštu itd.).
• Kardelj Describes Clashes with Stalin Over Federation with Bulgaria, Zdenko Antić, OSA-RFE Research (1980)
• Staljinov pritisak na rukovodstvo KPJ, odbrana nezavisnosti, Branko Petranović, Momčilo Zečević: Jugoslavija 1918-1988. Tematska zbirka dokumenata.
• Rezolucija Informbiroa i odgovor CK KPJ, ... zbirka dokumenata.
• Return to Diversity, A Political History of East Central Europe Since World War II, Joseph Rothschild & Nancy M. Wingfield