1985
Из Википедије, слободне енциклопедије
◄ | 19. век | 20. век | 21. век | ►
◄ | 1950е | 1960е | 1970е | 1980е | 1990е | 2000е | 2010е | ►
◄◄ | ◄ | 1981. | 1982. | 1983. | 1984. | 1985. | 1986. | 1987. | 1988. | 1989. | ► | ►►
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 1985
Садржај |
[уреди] Догађаји
- 1. јануар -
- Направљен Интернетов Систем обласних имена (DNS - Domain Name System).
- Први британски мобилни телефонски разговор је успоставио Ерни Вајз ка Водафону.
- 13. јануар - Приликом пада воза у провалију, око 250 километара источно од главног града Етиопије Адис Абебе, погинуло је 428 путника, а 370 је повређено.
- 15. јануар - Бразилски конгрес је изабрао Танкреда Невеша за председника Бразила, чиме је окончана 21-годишња владавина војне хунте.
- 20. јануар - Амерички председник Роналд Реган је на приватној церемонији положио заклетву и отпочео свој други мандат.
- 27. јануар - Основана је Организација за економску сарадњу.
- 28. јануар - У Холивуду је снимљен сингл „We Are the World“, од чијих прихода је финансирана борба против глади у Етиопији.
[уреди] Фебруар
- 10. фебруар - Нелсон Мендела је одбио понуду јужноафричке владе за помиловање.
- 16. фебруар - Израел је почео повлачење војске из Либана.
- 20. фебруар - У Ирској је, и поред жестоког противљења римокатоличке цркве, легализована продаја контрацептивних средстава.
[уреди] Март
- 1. март - У Уругвају је преузео власт председник Хулио Сангинети, чиме је окончана деветогодишња војна владавина у тој јужноамеричкој земљи.
- 11. март -
- Михаил Сергејевич Горбачов изабран за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС). На тој функцији наследио преминулог Константина Черњенка.
- Египћани, браћа Ал Фајед, постали већински власници чувене лондонске робне куће "Хародс".
- 16. март - У Бејруту отет амерички новинар Тери Андерсон. Он је пуштен на слободу 4. децембра 1991, након скоро седам година заточеништва.
[уреди] Април
- 6. април - Војним ударом у Судану свргнут Џафер Нимеири, који је владао од 1969, када је, такође државним ударом, свргао тадашњег председника Абдуа. Власт преузео министар одбране и командант армије, генерал Абдел Рахман Суер ал Дахаб.
- 30. април - Патријарх српски Герман осветио Храм светог Саве, у присуству свих српских архијереја, положивши повељу о наставку радова у новим историјским приликама.
[уреди] Мај
- 2. мај - 4. мај - Одржан Самит групе Г8 у Бону у Немачкој.
- 9. мај - У Београду је одржана војна парада поводом четрдесето годишњице Победе над фашизмом. Свечани дефиле јединица Југословенске народне армије, одржан је на платоу испред Савезне скупштине у присуству преседника Преседништва СФРЈ Веселина Ђурановића. Ова парада била је последања војна парада ЈНА и носила је назив „Парада 85“.
- 12. мај - Настављена изградња Храма Светог Саве у Београду.
- 20. мај - Филм „Отац на службеном путу“ југословенског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. међународном фестивалу у Кану.
- 22. мај - У експлозији аутомобила-бомбе у једном предграђу Бејрута погинуло 60, повређено 190 људи.
[уреди] Јун
- 6. јун - Израел је после трогодишње окупације повукао већи део снага из Либана, али је задржао гранични појас унутар те земље.
- 14. јун - Потписан Шенгенски уговор између пет држава Белгија, Француска, Немачка, Луксембург и Холандија.
[уреди] Јул
- 13. јул -
- Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарди гледалаца широм света.
- Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд.
- 27. јул - У државном удару у Уганди свргнут је председник Милтон Аполо Оботе, који је био шеф државе од 1966. до 1971, када га је оборио Иди Амин Дада. Други пут је постао председник 1979.
- 29. јул - Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.
[уреди] Август
- 12. август - У авионској несрећи „Боинга 747“ јапанске компаније „Јал“, на планини Осутака близу Токија преживело четворо од 524 путника и чланова посаде.
- 17. август - У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено сто људи.
- 28. август - 17. септембар - Одржан шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победници су били Виктор Корчној, Роберт Хибнер и Ентони Мајлс.
[уреди] Септембар
- 3. септембар - У саобраћајној несрећи на путу Београд - Нови Сад у својој 23. години, погинуо Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара.
- 19. септембар - У главном граду Мексика и околини у земљотресу погинуло око 12.000, повређено 40.000 људи.
- 21. септембар - Принц Александар II Карађорђевић се други пут жени у Лондону Катарином Батис из Атине.
- 22. септембар - Француски премијер Лоран Фабијус признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, потопили у Новом Зеланду брод „Дугин ратник“ организације „Гринпис“. „Гринпис“ водио кампању против француских нуклеарних проба.
[уреди] Октобар
- 7. октобар - Палестински герилци отели су у Медитерану италијански путнички брод „Акиле Лауро“ са око 440 људи и запретили да ће га експлозијом уништити уколико Израел не ослободи из затвора 50 Палестинаца.
- 11. октобар - Четири америчка ловца пресрела су египатски авион са отмичарима италијанског путничког брода „Акиле Лауро“ и приморали га да слети на Сицилију, где су отмичари ухапшени. Отмичари су се 9. октобра предали египатским властима које су им одобриле да одлете у Тунис.
[уреди] Новембар
[уреди] Децембар
- 9. децембар -
- Бивши председник Аргентине, генерал Хорхе Видела, и његов следбеник, члан војне хунте, адмирал Емилио Масера, осуђени на доживотну робију због учешћа у рату против градске гериле и политичких противника, током којег је нестало 9.000 људи.
- Генерална скупштина Уједињених нација једногласно прихватила резолуцију којом се сви акти тероризма осуђују као криминал.
- 17. децембар - Војна влада Уганде и припадници герилаца потписали мировни уговор којим су поделили власт и окончали готово петогодишњи грађански рат.
- 27. децембар - У истовременим нападима палестинских терориста на путнике испред шалтера израелске авикомпаније „Ел Ал“ на аеродромима у Риму и Бечу убијено 16 људи, међу њима и један нападач, а повређено више од 100.
[уреди] Непознат датум
- Ричард Сталман оснива Задужбину за слободни софтвер, непрофитну организацију да би пружала логистичку, правну и финансијску подршку пројекту ГНУ.
- У Шведској пуштен дванаести и последњи нуклеарни реактор у рад.
- Рудолф Бручи написао оперу у три чина Гилгамеш поводом 125. годишњице Српског народног позоришта.
- Ребека Вест издала дело Cousin Rosamund
- Моника Селеш са 11 година осваја турнир Оранџ бол у Мајамију, САД.
- Гренланд, који је саставни део Данске је на референдуму (1979) напустио све европске институције.
- На Савету Европске уније у Милану је донесена одлука да се 9. мај сваке године обележава као Дан Европске уније
- Амфилохије Радовић изабран је за епископа банатског са седиштем у Вршцу.
- Жозе Роберто Гама де Оливеира дебитује у фудбалској репрезентацији Бразила
[уреди] Рођења
 |
За више информација погледајте чланак Категорија:Рођени 1985. |
- 28. јануар - Славица Ћуктераш, српска фолк певачица
- 5. фебруар - Кристијано Роналдо, португалски фудбалер
- 19. фебруар - Коста Перовић, српски кошаркаш.
- 28. фебруар - Јелена Јанковић, српска тенисерка
- 22. март - Мухамед Ал Анбар, фудбалер из Саудијске Арабије
- 2. април - Стефан Ламбије, швајцарски клизач
- 18. април - Лукас Фабијански, пољски фудбалер
- 4. мај - Лестер Макејлеб, амерички кошаркаш.
- 7. мај - Милан Пуровић, црногорски фудбалер
- 16. јун - Керис Пејџ Брајант, америчка глумица
- 21. јун - Амел Бент, француска поп певачица
- 4. октобар - Жанг Дан, кинеска клизачица
- 24. октобар - Вејн Руни, енглески фудбалер
- 30. новембар - Кели Куоко, америчка глумица
[уреди] Смрти
|
За више информација погледајте чланак Категорија:Умрли 1985. |
- 16. јул - Хајнрих Бел, немачки књижевник и добитник нобелове награде 1972. (* 1917.)
- 21. јул - Зоран Радмиловић, српски глумац. (* 1933.)
- 21. јул - Александар Вучо, српски књижевник. (* 1897.)
- 26. јул - Фреди Перлман, анархиста, писац, теоретичар и музичар. (*1934.)
- 13. август - Слободан Алигрудић, српски глумац
- 25. август - Саманта Смит, америчка активисткиња. (* 1972.)
- 3. септембар - Драган Манце, фудбалер Партизана и идол Гробара. (* 1962.)
- 7. септембар - Ђерђ Поја, мађарски математичар. (* 1887.)
- 10. октобар -
- Јул Бринер, амерички филмски и позоришни глумац. (* 1915.)
- Орсон Велс, амерички филмски глумац, режисер и продуцент. (* 1915.)
[уреди] Дани сећања
[уреди] Нобелове награде
- Физика - Клаус фон Клицинг
- Хемија - Херберт А. Хауптман - Џером Карл
- Медицина - Мајкл С. Браун, Џозеф Л. Голдштајн
- Књижевност - Клод Симон
- Мир - Међународни физичари за превенцију нуклеарног рата
- Економија - Франко Модиљиани
