7. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
7. мај (07.05) је 127. дан у години по грегоријанском календару (128. у преступној години). До краја године има још 238 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 7. мај
- 558. — У византијском Цариграду колапс највеће куполе саборне цркве Пресвете Мудрости. Цар Јустинијан I је моментално наредио радове на обнови који су завршени 563. године.
- 1663. — У Лондону, под покровитељством краља Чарлса II, отворено прво позориште.
- 1727. — На основу декрета руске царице Катарине I Јевреји протерани из Украјине.
- 1824. — У Бечу је премијерно изведена Бетовенова Девета симфонија.
- 1832. — Баварски принц Ото фон Витлсбах изабран за краља Грчке пошто је Грчка Лондонским уговором проглашена за краљевину.
- 1893. — Поводом 400. годишњице оснивања Ободске штампарије, Књижевно-уметничка заједница приредила прву изложбу српских књига у Београду.
- 1915. — Немачка подморница "У20" торпедима потопила британски путнички брод "Луситанију", што је допринело одлуци САД да уђу у Први светски рат. Погинуло 1.198 путника и чланова посаде, међу њима много Американаца.
- 1928. — У Великој Британији старосна граница изборног права жена спуштена са 30 на 21 годину.
- 1939. — Немачка и Италија склопиле политички и војни савез, Осовина Берлин-Рим. Касније се савезу придружио Јапан.
- 1943. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле Тунис и Бизерту.
- 1944. — Совјетске трупе у Другом светском рату почеле напад на Севастопољ и наредног дана га ослободиле од немачке војске.
- 1945. — Немачка потписала документ о безусловној капитулацији у Другом светском рату. Документ у Ремсу потписали фелдмаршал Јодл у име Вермахта и генерал-пуковник Бедел Смит у име америчких и британских снага. Француски и руски официри били сведоци. Документ о окончању рата потписан 9. маја у Берлину.
- 1954. — Вијетнамске трупе потукле Французе код Дијен Бијен Фуа, чиме је окончана француска доминација у Индокини.
- 1960. — Леонид Брежњев на месту председника Президијума Врховног совјета СССР заменио маршала Климента Ворошилова.
- 1995. — На председничким изборима у Француској Жак Ширак победио кандидата социјалиста Лионела Жоспена.
- 1996. — Пред Међународним судом за ратне злочине на подручју СФРЈ у Хагу почело суђење босанском Србину Душану Тадићу, прво суђење за ратни злочин после Нирнберга и Токија.
- 1997. — Влада САД осудила Швајцарску због прихватања злата и драгоцености опљачканих од жртава холокауста у Другом светском рату.
- 1999. — У ваздушним ударима НАТО на Југославију погођен центар Ниша. Погинуло 16, повређено око 70 људи. Види још Бомбардовање Ниша касетним бомбама
-
- 1999 - Папа Јован Павле II посетио Румунију, као први поглавар Римокатоличке цркве који је, после хиљадугодишњег раскола, посетио неку земљу с већински православним становништвбом.
- 2001. — Рони Бигз, учесник "највеће пљачке века", у Енглеској 1963, предао се британским властима пошто је 35 година провео у Бразилу.
- 2002. — У паду авиона "МцДонел-Даглас МД-82" кинеске авио-компаније у море у близини града Далиана погинуло свих 112 путника и чланова посаде.
[уреди] Рођења
- 1711. — Руђер Бошковић, математичар, астроном, физичар, филозоф и дипломата (†1787)
- 1833. — Јоханес Брамс, немачки композитор и пијаниста (†1897)
- 1840. — Петар Иљич Чајковски, руски композитор
- 1861. — Рабиндранат Тагор, бенгалски филозоф, визуелни уметник, драматург, композитор, песник и писац (†1941)
- 1892. — Милутин Бојић, српски писац (†1917)
- 1892 - Јосип Броз Тито, председник ФНРЈ и СФРЈ (†1980)
- 1901 - Гари Купер, амерички глумац (†1961)
- 1919 - Ева Перон, жена аргентинског председника Хуана Перона (†1952)
- 1968 - Трејси Лордс, америчка глумица.
- 1979 - Бранко Пековић, српски ватерполиста
[уреди] Смрти
- 973. - Отон I Велики, немачки краљ и цар Светог римског царства (*912.)
- 1682. — Фјодор III Алексејевич Романов, руски цар.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
