13. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
13. фебруар (13.02) је 44. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 321 дана (322 у преступној години).
Садржај |
[уреди] Догађаји
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 13. фебруар
- 1542. - Катарина Хауард, пета супруга енглеског краља Хенрија VIII погубљена због прељубе.
- 1633. - Инквизиција римокатоличке цркве у Риму лишила слободе астронома Галилеа Галилеја због његовог залагања за Коперников хелиоцентрични систем. Остатак живота научник је провео под сталним надзором Инквизиције, а забрана с његових дела скинута је 1757..
- 1668. - Споразумом потписаним у Лисабону, Шпанија признала независност Португала.
- 1689. - Краљ Енглеске и Шкотске Вилијам III од Оранжа и његова жена Мери, кћерка свргнутог енглеског прокатоличког краља Џејмса II, прогласили су суверенитет над Великом Британијом и Ирском.
- 1793. - Велика Британија, Пруска, Аустрија, Холандија, Шпанија и Сардинска краљевина, склопиле савез против револуционарне Француске.
- 1945. - Совјетска Црвена армија, у Другом светском рату, ослободила Будимпешту, после 50 дана опсаде током које је погинуло 50.000 немачких војника.
- 1945. - Амерички и британски авиони, у Другом светском рату, почели бомбардовање немачког града Дрездена. Град је током два дана бомбардовања разорен, а рачуна се да је погинуло око 135.000 људи.
- 1961. - Савет безбедности УН донео одлуку да се у Конго упуте међународне мировне снаге да би се спречило избијање грађанског рата у тој земљи.
- 1975. - Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили "Турску федералну државу Кипар" и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денкташ.
- 1984. - генерални секретар Комунистичке партије СССР-а и државе постао је Константин Черњенко, наследивши преминулог Јурија Андропова. После Черњенкове смрти, који је владао мање од годину дана, на власт је ступио Михаил Горбачов, седми и последњи лидер СССР-а.
- 1990. - СССР, САД, Велика Британија, Француска и две немачке државе су објавили план о уједињењу Немачке.
- 1991. - Амерички бомбардери су разорили склониште у Багдаду "идентификовано" као војни положај, а у којем су, међутим, цивили потражили спас од напада из ваздуха. Према ирачким изворима, погинуло је око 500 људи, међу којима велики број деце и жена.
- 2000. - Папа Јован Павле II затражио опроштај за све грехове Римокатоличке цркве у прошлости, укључујући и однос према Јеврејима и јеретицима.
- 2001. - Американка Ен Банкрофт и Норвежанка Лив Арнесен постале су прве жене које су на скијама прешле Антарктик. Њихово "путовање" од 2.700 километара трајало је 90 дана.
- 2002. - Британска краљица Елизабета II доделила почасну титулу витеза бившем градоначелнику Њујорка, Рудолфу Ђулијанију, због његове улоге након терористичких напада на тај град 11. септембра 2001.
- 2003. - Након пада авиона америчке Владе у јужној провинцији Колумбије убијен је један службеник министарства одбране, а тројица су отета. Убијен је и један обавештајац колумбијске војске.
[уреди] Рођења
- 1766. - Томас Роберт Малтус, енглески демограф и економиста
- 1831. - Јован Ристић, српски државник и историчар.
- 1910. - Вилијам Шокли, амерички физичар. (†1989.)
- 1933. - Здравко Шотра, српски редитељ.
- 1974. - Роби Вилијамс, енглески певач и забављач.
[уреди] Наслов
[уреди] Смрти
- 1141 - Бела II Слепи, угарски краљ и зет рашког великог жупана Уроша I (*1100).
- 1199. - Стефан Немања, родоначелник династије Немањића која је владала Србијом двеста година. (*1113)
- 1322. - Андроник II Палеолог, византијски цар и отац српске краљице Симониде (*1260)
- 1571. - Бенвенуто Челини, италијански вајар и писац.
- 1787. - Руђер Бошковић, дубровачки математичар, физичар, астроном, филозоф и дипломата. (*1711)
- 1883. - Рихард Вагнер, немачки композитор.
- 1966. — Маргерит Лонг, француска пијанисткиња (*1874.)
- 1974. - Петар Лубарда, сликар, један од најзначајнијих југословенских ликовних уметника 20. века. (*1907)
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- Светог Кира и Јована - бесребренике и чудотворце
- Свету мученицу Трифену
- Преподобног Никиту Печерског
