16. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
16. јул (16.7.) је 197. дан године по грегоријанском календару (198. у преступној години). До краја године има још 168 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 16. јул
- 1054. — Римска и цариградска хришћанска црква се поделиле око питања да ли римски папа има примат међу хришћанским поглаварима, што је довело касније до велике шизме, чиме су створене две цркве, православна и римокатоличка.
- 1661. — Први пут у Европи једна банка је издала папирне новчанице. То је учинила Стокхолмска банка.
- 1861. — Основано је Српско народно позориште у Новом Саду.
- 1867. — Жозеф Моније, француски врлтар патентирао је у Паризу армирани бетон.
- 1917. — Спречен покушај бољшевика у преузимању власти у Русији. Лав Троцки је био ухапшен, а Лењин се повукао у илегалу.
- 1925. — У Багдаду је почело заседање првог изабраног парламента Ирака.
- 1935. — Постављен први паркинг мерач на свету у Оклахома Ситију.
- 1950. — На стадиону Маракана у Рио де Жанеиро фудбалска екипа Уругваја у финалу светског првенства победила екипу Бразила резултатом 2:1. Тиме је фудбалска репрезентација Уругваја освојила светски фудбалски шампионат по други пут. Утакмицу је пратило 199.000 гледалаца.
- 1951. — Белгијски краљ Леополд III абдицирао у корист сина Бодуена.
- 1965. — Отворен 11,6 километара дуг тунел испод Мон Блана који је повезао Италију и Француску. Тунел су отворили председници ове две земље, Ђузепе Сарагат и Шарл де Гол.
- 1969. — Аполо 11, амерички свемирски брод, лансиран је из Кејп Канаварела у историјску мисију ка Месецу. Посаду свемирског брода сачињавали су Нил Армстронг, Едвин Олдрин и Мајкл Колинс.
- 1976. — Бивша португалска колонија Источни Тимор анектирана од стране Индонезије, чиме је постао индонежанска 27. покрајина.
- 1979. — Садам Хусеин је постао предсеник Ирака.
- 1998. — Албанци са Косова и Метохије конституисали паралелан косовски парламент. Полиција је запосела просторије и запленила документа о раду парламента.
- 2001. —
- Хуан Антонио Самаран, предсеник Међународног олимпијског комитета од 1980. године, пензионисан а затим именован за почасног председника МОК. Наследио га је Жак Рог, белгијски хирург.
- Кинески и руски председници Ђанг Цемин и Владимир Путин потписали пријатељски пакт којим су постављени принципи партнерства две земље у функцији заштите својих интереса.
[уреди] Несреће и ратови
- 1945. — У пустињи Аламогордо у држави Нови Мексико власти Сједињених Америчких Држава извршиле прву пробу атомске бомбе. Шифровано име за ову операцију било је „Тринити“.
- 1990. — У земљотресу на Филипинима погинуло више од 1.600 људи.
- 2003. — Војним ударом је свргнута влада афричке острвске државе Сао Томе и Принсипе. То се догодило док је председник Фрадике де Менезес био у приватној посети у Нигерији.
[уреди] Рођења
- 1723. — Џошуа Рејнолдс, енглески сликар.
- 1858. — Петар Бојовић, чувени српски војсковођа и војвода.
- 1872. — Роалд Амундсен, норвешки истраживач и први човек који је стигао на Јужни пол (1911. године).
- 1941. — Мишо Ковач, југословенски и хрватски поп певач.
- 1963. — Сречко Катанец, југословенски и словеначки фудбалер и фудбалски тренер.
[уреди] Смрти
- 1533. — Атахуалпа, цар Инка.
- 1890. — Готфрид Келер, швајцарски писац.
- 1896. — Едмон Гонкур, француски писац.
- 1918. — Николај II Романов, убијен је заједно са члановима своје породице.
- 1985. — Хајнрих Бел, немачки књижевник и добитник нобелове награде 1972. (*1917.)
- 1989. — Херберт фон Карајан, аустријски диригент.
- 1995. — Стефан Спендер, британски песник.
- 2000. — Ђерђ Петри, мађарски дисидент.
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Празници и дани сећања
- 622. — Сматра се да овим датумом почиње прва година исламског календара. Тог дана је Мухамед са својим присталицама напустио Меку да би основао центар ислама у Медини.
- Национални дан сладоледа у САД. Увео га Роналд Реган.
