1992

Dani - Godine
19. vek | 20. vek | 21. vek
1960e | 1970e | 1980e | 1990e | 2000e | 2010e | 2020e
1987 | 1988 | 1989 | 1990 | 1991 | 1992 | 1993 | 1994 | 1995 | 1996 | 1997

---

Ovo je članak o godini 1992.

1992 u drugim kalendarima

Gregorijanski	1992 MCMXCII
Ab urbe condita	2745
Islamski	1412 – 1413
Iranski	1370 – 1371
Hebrejski	5752 – 5753
Bizantski	7500 – 7501
Koptski	1708 – 1709
Hindu kalendari
- Vikram Samvat	2047 – 2048
- Shaka Samvat	1914 – 1915
- Kali Yuga	5093 – 5094
Kineski
- Kontinualno	4628 – 4629
- 60 godina	Yang Voda Majmun (od kineske N. g.)
Holocenski kalendar	11992
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1992 (MCMXCII) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu, po gregorijanskom kalendaru.

Godina početka Rata u Bosni i Hercegovini.

UN je proglasila Međunarodnom godinom svemira, povodom 500-godišnjice prvog putovanja Kristifora Kolumba.

Događaji

Januar/Siječanj

• 1.1. - Boutros Boutros Ghali postaje novi generalni sekretar UN.
• 2.1. - U Sarajevu, uz posredovanje specijalnog izaslanika UN Cyrus Vance-a, potpisano primirje u Hrvatskoj (15-to, stupa na snagu 3.1. u 18:00), objavljen Vensov plan: demilitarizacija i stvaranje zaštićenih zona UN (UNPA).
• 3.1. - U Beogradu se okupljaju predstavnici 159 partija i traže novu Jugoslaviju (Srbija, Crna Gora, delovi Hrvatske i BiH).

+ U Čileu smenjen šef vojne fabrike oružja, u vezi sa skandalom oko nelegalnog slanja oružja u Hrvatsku.

• 4.1. - Krajinski predsednik Milan Babić se protivi Vensovom planu jer predviđa povlačenje JNA i razoružavanje TO formacija.
• 7.1. - MiG 21 Jugoslovenske narodne armije oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske Zajednice. Poginulo je svih pet ljudi u helikopteru (puk. Zvonko Jurjević, komandant vazduhoplovstva, primoran na ostavku zbog ovoga).
• 8.1. - Rezolucija 727 SB UN: pozdravljeno potpisivanje primirja u Sarajevu, slanje 50 oficira za vezu (UNMLO), žaljenje zbog smrti posmatrača EZ, potvrđen embargo na oružje.

+ Gen. Veljko Kadijević se povlači s mesta saveznog sekretara za odbranu, nasleđuje gen. Blagoje Adžić.

+ Američki predsednik George H. W. Bush se na večeri u Tokiju ispovraćao u krilo premijeru Miyazawi.

• 9.1. - Proglašena Srpska Republika Bosna i Hercegovina (od 12.8. Republika Srpska, ustav 28.2.), predsednik Radovan Karadžić.

+ Mirovna konferencija Evropske zajednice se ponovo sastala u Briselu.

• 11.1. - Mišljenja br. 2 do 7 Badinterove komisije: Srbi u Hrvatskoj i BiH nemaju pravo na samoopredeljenje, već na sva manjinska prava; granice između republika mogu biti promenjene samo slobodnim sporazumom; BiH još ne može biti priznata, jer nije održala referendum o nezavisnosti; Hrvatska još ne može biti priznata, jer njen ustav nije uključio zahtevanu zaštitu manjina; Makedonija i Slovenija mogu biti priznate.
• 12.1. - Petorica mrtvih u sukobu u Baranji, ali primirje se inače drži.

+ Albanci u zapadnoj Makedoniji glasaju za priključenje Kosovu.

+ U Alžiru vojska otkazala drugi krug izbora, jer je u prvom dobro prošao Front islamskog spasa, zbačen i predsednik Chadli Bendjedid - početak dugog i krvavog Alžirskog građanskog rata.

• 13.1. - Vatikan priznao Sloveniju i Hrvatsku.
• 14.1. - U Jugoslaviju stigli oficiri za vezu UN.
• 15.1. - Evropska zajednica odlučila priznati Sloveniju i Hrvatsku (ovu drugu nakon uveravanja da će prava manjina biti poštovana) što se smatra pobedom stava Nemačke; time je od strane međunarodne zajednice priznat raspad SFRJ (Makedonija nije priznata od EZ zbog problema oko imena sa Grčkom, a priznaje je Bugarska).
• 16.1. - Potpisan ugovor kojim je okončan 12-godišnji građanski rat u El Salvadoru.
• 17.1. - Hrvatski veslački savez primljen u Međunarodnu veslačku federaciju. Veslanje je prvi sport u neovisnoj Hrvatskoj koji je primljen u odgovarajuću međunarodnu organizaciju.

+ Italijanski predsednik Francesco Cossiga je prvi evropski šef države u poseti Hrvatskoj i Sloveniji posle priznanja.

• 23.1. - Helsinki Watch izveštava o zločinima sa srpske strane tokom rata.
• 25.1. - Skupština BiH, u odsustvu srpskih partija, zakazala referendum za 29. 2. - 1. 3.
• 26.1. - Skupština Nezavisnih pisaca i intelektualaca Srbije u beogradskom SKC-u, novo ime - Beogradski krug.

+ Za nemačku marku 65 dinara (umesto 13).

• 30.1. - Hrvatska strana traži da učestvuje u postavljanju lokalnih vlasti i policije na područjima pod srpskom kontrolom, što ugrožava mirovni plan UN.

+ Argentina otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.

• 31.1.-2.2. - Duga sednica u Beogradu, pritisak na Milana Babića da prihvati Vensov plan.

Februar/Veljača

• 2.2. - U HDZ BiH smenjen Stjepan Kljuić zbog protivljenja podeli BiH.
• 3.2. - Miting u Kninu u znak podrške Babiću, protiv Vensovog plana.
• 4.2. - Grupa venezuelanskih oficira na čelu s potpukovnikom Hugom Chavezom okupljenih u ljevičarski pokret MBR-200 poduzima neuspjeli pokušaj državnog udara.
• 6.2. - Tuđman pismom UN-u prihvata mirovni plan (prethodnog dana u izveštaju generalnog sekretara i on i Milan Babić označeni kao prepreke planu).
• 7.2. - Potpisan Maastrichtski ugovor, stupa na snagu 1. 11..
• 7.2. - Rezolucija 740 SB UN: odobrava se plan za mirotvornu misiju u SFRJ, povećava se broj oficira za vezu sa 50 na 75.
• 8 - 23.2. - Zimske olimpijske igre u Albertvilleu. Prvo samostalno učešće Hrvatske i Slovenije, a poslednje SFR Jugoslavije (koju sada čine Srbija, Crna Gora i BiH).
• 9.2. - Skupština RSK u Glini prihvatila Vensov plan (uprkos Babićevom protivljenju, koji sutradan organizuje drugo glasanje sa suprotnim ishodom).
• 10.2. - Mike Tyson osuđen za silovanje Desiree Washington.
• 13.2. - Nacionalni lideri BiH počinju razgovore o budućnosti te republike, pod okriljem EZ (bez rezultata).
• 14.2. - Helsinki Watch izveštava o zločinima sa hrvatske strane tokom rata.
• 15.2. - Svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u SPC.
• 16.2. - Skupština RSK u Glini glasa za smenu predsednika Babića (što on ne prihvata).

+ Narušavanje primirja kod Okučana (ubijen vojnik JNA) i Osijeka (ubijena dvojica Hrvata).

• 20.2. - U Engleskoj formirana FA Premier League.
• 21.2. - Rezolucija SB UN 743: ustanovljena mirotvorna misija UNPROFOR za Hrvatsku - 14.000 mirotvoraca u srpskim enklavama u Hrvatskoj (sedište u Sarajevu, prvi komandant će biti indijski general Satish Nambiar).
• 22.2. - Milan Babić objavio da prihvata mirovni plan.
• 24.2. - Eksplozija u zgradi hrvatskog kulturnog društva u Odžaku, BiH, ima ranjenih.
• 25-26.2. - Rat za Nagorno-Karabah: masakr u Hodžaliju, ubijeno nekoliko stotina azerbejdžanskih civila.
• 26.2. - Skupština RSK u Borovom selu smenila Babića i postavila Gorana Hadžića za predsednika.

+ JNA granatira Osijek, Vinkovce i Šibenik.

• 28.2. - Tenzije u BiH: Srbin i Musliman ubijeni na srpskoj barikadi kod Travnika, eksplozije u Maglaju i Banja Luci, mestimične srpske i hrvatske barikade.

+ Usvojen ustav Srpske Republike BiH.

+ Rezolucijom SB UN 745, Kambodža privremeno stavljena pod vlast Ujedinjenih nacija (do 1993), uz slanje mirotvoraca .

• 29.2.-1.3. - Referendum o nezavisnosti BiH, na kojem je 64 do 67% od biračkog tijela izašlo na glasanje, a gotovo 98% je glasalo za nezavisnost. SDS bojkotovao.
• februar - Demokratska stranka u Srbiji prikuplja potpise za ostavku Miloševića - 320.000 krajem meseca.
• krajem februara - Smena nesrpskih generala u JNA (prema NY Times).
• februar-mart - JNA se povlači iz Makedonije.

Mart/Ožujak

Zastava RBiH, maj '92 - feb. '98

• 1.3. - Ubijen srpski svat Nikola Gardović na Baščaršiji (za Srbe, prva žrtva rata u BiH); JNA izveštava o napadima na kasarne kod Bihaća.

+ Referendum u Crnoj Gori - ostaju u Jugoslaviji (Albanci i Muslimani uglavnom bojkotovali).

• 2.3. - Srbi postavili barikade oko Sarajeva (uveče uklonjene), barikade i drugde u BiH, uključujući i oko muslimanskih i hrvatskih enklava; kod Bosanskog Broda dolazi i do oružanog sukoba.
• 3.3. - Parlament BiH proglasio nezavisnost.
• 7.3. - Artiljerijsko prepucavanje kod Osijeka (šteta i u gradu).
• 8.3. - U Beograd stigao gen. Nambijar sa 35-članom prethodnicom snaga UN.
• 9.3. - Miting u Beogradu, na godišnjicu 9-martovskih demonstracija, zatim studentski protesti koji traže Miloševićevu ostavku (10-12.3.).
• 11.3. - Novi kurs, 85 dinara za marku.
• 12.3. - Mauricijus postaje republika, ostavši u Komonveltu.
• 13.3. - Komanda Unprofora stiže u Sarajevo.
• 16.3. - Prethodnica Unprofora stiže u UNPA zone u Hrvatskoj.
• 18.3. - U Sarajevu postignut sporazum, "Kutiljerov plan" - nezavisna BiH, decentralizovana po etničkom principu - ubrzo dolazi do razlika u tumačenju.

+ Beli Južnoafrikanci glasali za političke reforme koje će okončati apartheid.

• 23.3. - Granata pala pored hotela u Belom Manastiru u kome se nalaze belgijski oficiri - bez žrtava.
• 25.3. - Borbe u Bosanskom Brodu između Srba podržanih od JNA s jedne i Hrvata i Muslimana s druge strane.
• 26.3. - Hrvatsko-muslimanski zločin u selu Sijekovac kod B. Broda.

+ JNA se povukla iz Makedonije.

• 27.3. - Lideri BiH traže plave šlemove, povodom borbi u Bosanskom Brodu.

+ Sukobi kod Neuma, između JNA i Hrvatske vojske.

+ U Sarajevu proglašen ustav Srpske Republike BiH, zamišljene kao deo nove Jugoslavije.

• 28.3. - Izetbegović se predomislio u vezi Kutiljerovog plana.

+ Kongres srpskih intelektulaca BiH u Sarajevu.

April/Travanj

• 1.4. - Arkanovci u Bijeljini.
• 3.4. - "Srpske odbrambene snage" preuzmaju kontrolu nad Banja Lukom.

+ Početak oružanih sukoba između hrvatskih snaga i JNA u Mostaru, borbe i u Bosanskom Brodu i Kupresu.

+ Predsjedništvo Republike BiH dalo saglasnost za mobilizaciju teritorijalne odbrane u općinama koje to žele, a radi stabiliziranja političko-bezbjednosne situacije na njihovim područjima.

• 4.4. - Arkanova Srpska garda ovladala je Bijeljinom.

+ U riječku luku stigao prvi bataljon UNPROFOR-a (francuski).

• 5.4. - Borbe izbile i u Sarajevu, srpski napad na Policijsku školu na Vracama (v. Opsada Sarajeva), prve granate padaju na grad (Srbi zahtevali povlačenje naređenja za mobilizaciju rezervista).

+ Mirovni protesti u Sarajevu, građani ušli u Skupštinu BiH.

+ Hrvatske snage zauzele Kupres (JNA ga ubrzo povratila).

• 6.4. - Veliki miting za mir u Sarajevu, snajperisti pucali na građane sa Holiday Inn-a, poginuli Suada Dilberović i Olga Sučić (za Bošnjake i Hrvate, prve žrtve rata).

+ Evropska zajednica priznaje BiH.

• 7.4. - SAD priznaju BiH, Sloveniju i Hrvatsku.

+ Nakon napada hrvatskih snaga na mostarski aerodrom noćas, avijacija JNA gađala Široki Brijeg i Čitluk.

+ Srpski napad na Foču.

+ Rezolucija SB UN 749: odobreno "što brže" raspoređivanje UNPROFOR-a.

+ U srpskom Sarajevu osnovana Srpska novinska agencija - SRNA; Srpska Republika BiH proglašava nezavisnost (ili 6.?).

• 8.4. - Murat Šabanović na Višegradskoj brani.

+ Bosanska vlada proglašava neposrednu ratnu opasnost.

• 9.4. - Arkanovci zauzeli Zvornik.

+ Premijer John Major i Konzervativna stranka, usprkos očekivanja, pobjeđuju na parlamentarnim izborima i zadržavaju vlast u Velikoj Britaniji.

• 11.4. - Prva sesija Beogradskog kruga, srpskih antiratnih intelektualaca.
• 12.4. - Otvoren Euro Disneyland kod Pariza.
• 13.4. - Haris Silajdžić, ino. ministar BiH, u poseti SAD.

+ Devalvacija dinara: 200 za marku (oko 560 dinara na crno).

• 14.4. - Kolona JNA ulazi u Višegrad, zvanično na poziv stanovnika - zapadne vlade to nazivaju agresijom (SAD sutradan prete Srbiji suspenzijom iz međunarodnih organizacija ako ne povuče snage u roku od 14 dana, ali odustaju).
• 15.4. - Osnovana Armija Republike Bosne i Hercegovine.
• 16.4. - Košarkaški klub Partizan osvojio Kup evropskih šampiona u Istanbulu, trojkom Saše Đorđevića u poslednjoj sekundi.

+ JNA i srpske snage u potpunosti ovladale Višegradom.

• 17.4. - Srpske snage zauzele Foču (v. Masakri u Foči).
• 19.4. - JNA bombarduje Mostar, zahtevajući povratak dvojice nestalih pilota.
• 21.4. - Jako granatiranje i borbe u Sarajevu narednih dana.
• 22.4. - Radio B92 i beogradski Centar za antiratnu akciju organizuju miting u Beogradu (50.000 prisutnih).
• 23.4. - EZ dogovara primirje u BiH, koje odmah pada.
• 26.4. - Na Uskrs uveden makedonski denar (1:1 za jugoslovenski dinar).
• 27.4. - Proglašenjem ustava nastaje Savezna Republika Jugoslavija (Srbija + Crna Gora, proglašenje sutradan?); u pratećoj deklaraciji se kaže da SRJ nema teritorijalnih pretenzija na susedne republike.

+ Predsjedništvo BiH formalno zahteva povlačenje JNA.

• 29.4. - U Los Angelesu izbijaju šestodnevni rasni neredi, nakon što su oslobođena odgovornosti četvorica policajaca optuženih za prebijanje kriminalca Rodneya Kinga.
• 29.4. - 2.5. - U Lisabonu nastavljeni pregovori o BiH, za neuspeh okrivljeni srpski lideri (nije ispunjeno podizanje barikada i povlačenje artiljerije).
• april - Štrajk zaposlenih u Radio Beogradu, Šešelj na Dnevniku čita spisak novinara koje bi trebalo odstraniti sa državnog RTV. Mirovni projekat "Rimtutituki" beogradskih rokera (pesma "Slušaj 'vamo" s refrenom "Mir, brate, mir").

Maj/Svibanj

• 2. 5. - Sarajevo granatirano i blokirano, napadi na JNA u gradu, jake borbe.

+ Alija Izetbegović i delegacija uhapšeni od strane JNA na sarajevskom aerodromu, po povratku iz Lisabona.

+ Belgijski oficir, posmatrač EZ, poginuo kod Mostara.

• 3. 5. - Prilikom izvlačenja iz Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici napadnuta kolona JNA, u kojoj se nalazio i predsednik Izetbegović.
• 5. 5. - Jugoslavija se odriče kontrole nad jedinicama JNA u BiH (prethodno objavljeno da se građani SRJ imaju povući do 19.5.).

+ Ruski lideri na Krimu proglasili samoupravu (otcepljenje?) od Ukrajine, ali povukli objavu već kroz nekoliko dana.

• 6. 5. - Sporazum iz Graca - Karadžić i Boban navodno dele Bosnu.

+ Šešelj u selu Hrtkovci (prozvani "Srbislavci") pozvao na proterivanje Hrvata (prema optužnici ICTY).

• 8. 5. - Savezno predsedništvo smenilo 40-tak generala, gen. Života Panić novi načelnik generalštaba.
• 11. 5. - Vlade zemalja Evropske zajednice odlučile da povuku ambasadore iz Beograda (sutradan i SAD), jer sve strane u konfliktu snose odgovornost, ali "daleko najveći udeo pada na JNA i beogradske vlasti".
• 12. 5. - Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u Banja Luci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske (gen. Ratko Mladić postao njen zapovjednik).

+ Generalni sekretar UN Butros Gali preporučio da se štab UNPROFOR-a izmesti iz Sarajeva (otišli 17. 5.).

• 13. 5. - Li Hongzhi predstavio Falun Gong u Kini.
• 14. 5. - Nakon muslimanskog pokušaja proboja oko Ilidže, jako granatiranje Sarajeva, pogođen i kompleks UN.
• 15. 5. - Napadnuta kolona JNA prilikom povlačenja iz Tuzle, najmanje 50 ubijenih.

+ Prekinuti svi putevi između istočnog i zapadnog dela Srpske republike.

+ Rezolucija SB UN 752: zahteva se od suseda BiH da poštuju njen integritet, povlačenje ili stavljanje pod kontrolu bh. vlade jedinica JNA i HV i raspuštanje paravojnih jedinica.

+ Ulica Maršala Tita u Beogradu preimenovana u Srpskih vladara.

• 16. 5. - Masakr nad Srbima u Pofalićima.

+ Dignut u vazduh vojni aerodrom kod Bihaća (koštao više od 4 milijarde dolara).

• 21. 5. - Oko 5000 izbeglica iz Sarajeva propušteno iz Ilidže prema Splitu, nakon što je Predsedništvo BiH pristalo da dopremi hranu kasarni Maršal Tito u gradu (na zahtev Ratka Mladića).
• 22. 5. - Slovenija, Hrvatska i BiH primljene u UN.

+ Suspendovane aktivnosti UNHCR u BiH, nakon otmice 11 kamiona sa hranom i lekovima.

• 22. 5. - 19. 6. - Smrt 12 banjalučkih beba.
• 23. 5. - U mafijaškom atentatu ubijen italijanski istražni sudac Giovanni Falcone.
• 24. 5. - Kosovski Albanci na tajnim izborima izglasali Ibrahima Rugovu za predsednika "Republike Kosovo".
• 26. 5. - Vlada SRJ nudi UN, koje razmatraju sankcije protiv nje, saradnju u okončanju borbi u BiH.
• 27. 5. - Masakr u ulici Vase Miskina u Sarajevu (prethodno gađano i porodilište).

+ EZ donela odluku o delimičnom trgovačkom embargu protiv SRJ.

• 28. 5. - Srpska pravoslavna crkva poziva Slobodana Miloševića na ostavku i podržava opozicioni bojkot izbora.
• 29. 5. - Jako granatiranje Sarajeva, granate pale i na Dubrovnik, prvi put od decembra.
• 30. 5. - Rezolucija SB UN 757: ekonomske sankcije prema SR Jugoslaviji zbog nesprovođenja rezolucije 752 (Kina i Zimbabve uzdržani) - embargo na naftu, vazdušni saobraćaj (neke zemlje to već uvele), sport, kulturu...
• 31. 5. - Izbori za savezno Veće građana u SR Jugoslaviji: SPS 70, SRS 33, DPS Crne Gore 25 mesta; izbore bojkotuju DS i koalicija DEPOS (Demokratski pokret Srbije koji čine SPO, nacionalno krilo DS [kasniji DSS], GSS, Nova Demokratija). Istovremeno neuspeli referendum o grbu i himni Srbije.

+ Antiratne demonstracije u Beogradu, traži se Miloševićeva ostavka.

+ JRM napustila Vis i Lastovo.

• Treća dekada maja - U okolini Prijedora osnovani logori Keraterm, Trnopolje i Omarska; napadnuta muslimanska sela Hambarine i Kozarac.

+ Napadnuta srpska sela oko Konjica, počinjeni ratni zločini.

Jun/Lipanj

• 1. 6. - U SRJ se uvode bonovi za benzin, nestašica i nekih drugih proizvoda.
• 2. 6. - Referendum u Danskoj o Mastrihtskom ugovoru - 50,7% protiv.
• 3. 6. - Grupa studenata na Beogradskom univerzitetu počinje protest.
• 4. 6. - Sastanak NATO-a u Oslu: u principu pristaje da podrži mirovne operacije u Istočnoj Evropi, ako to KEBS zatraži; osuđena beogradska vlada ali i hrvatsko mešanje u BiH.
• 5. 6. - Evakuacija kasarne "Maršal Tito" u Sarajevu, predviđeno otvaranje aerodroma za humanitarne pošiljke.
• 8. 6. - Predsednik BiH Alija Izetbegović traži od SAD vazdušne udare na srpske artiljerijske pozicije oko Sarajeva, posle trodnevnog granatiranja.

+ NBS dozvoljava Dafiment banci obavljanje devizno-valutnih poslova (u registar upisana 2. 6., po drugi put).

+ Rez. SB UN 758: pojačana snaga i mandat UNPROFOR-a.

• 9. 6. - Studentske demonstracije u Podgorici osuđuju razaranje Sarajeva.
• 10. 6. - U selu Čemerno kod Sarajeva ubijena 32 srpska civila.

+ Kod Mojmila, na ulazu u Sarajevo, napadnut konvoj UNPROFOR-a.

• 11. 6. - Beogradski taksisti protestuju, tražeći više benzina na bonove, zakačili se sa Vojislavom Šešeljem.
• 12. 6. - Neuspešni muslimanski kontranapad na Vracama (Juka Prazina).
• 13. 6. - Klečeći protest muzičara i kompozitora ispred Predsedništva Srbije.
• 14 - 26. 6. - Operacija Koridor - opet uspostavljena veza između dve polovine Srpske republike BiH.
• 14. 6. - Protest "Poslednje zvono" pred saveznom skupštinom (sa budilnicima), nakon litije na čelu sa Patrijarhom Pavlom (prva posle 45 godina).
• 15. 6. - Dobrica Ćosić izabran za prvog predsednika SRJ.

+ Zajednička izjava predsednikâ Izetbegovića i Tuđmana pominje udružene vojne napore protiv "zajedničkog neprijatelja".

• 15. 6. - 10. 7. - Studentski protesti 1992. u Beogradu - traži se ostavka Slobodana Miloševića. Šešelj pokazuje pištolj studentima 9. 7.
• 17. 6. - Srpske snage napadaju Dobrinju (blizu sarajevskog aerodroma).

+ Sporazum o razumevanju američkog i ruskog predsednika, Buša i Jeljcina, o redukciji naoružanja (kasnije kodifikovan kao START II).

• 18. 6. - Rez. SB UN 760: iz sankcija prema SRJ izuzeta humanitarna roba (hrana, lekovi...).
• 19. 6. - Muslimanske snage u Sarajevu napadaju Nedžariće.
• 19 - 20. 6. - Neuspeli napadi HVO-a na Muslimane u Novom Travniku i Gornjem Vakufu (proveriti).
• 20. 6. - Dogovor Češke i Slovačke (Vaclav Klaus i Vladimir Mečijar) o mirnom razlazu Čehoslovačke.
• 21. 6. - Napad HV na Miljevački plato kod Drniša, ubijeno 40 teritorijalaca RSK.
• 22. 6. - Granatiran Knin.

+ U Jekaterinburgu pronađen kostur posljednjeg ruskog cara Nikolaja II i carice Aleksandre.

• 23. 6. - Njujorški mafijaški bos John Gotti osuđen na doživotni zatvor.
• 26. 6. - Danska je evropski šampion u fudbalu (na takmičenje došla kao zamena za Jugoslaviju), nakon što je u finalu u Gothenborgu, Švedska, porazila Nemačku 2:0.

+ Operacija Lipanjske zore - hrvatski uspjeh u dolini Neretve.

+ Izjava Saveta bezbednosti UN traži od Srba da prekinu napade na Sarajevo i stave svoje teško oružje pod kontrolu UN.

• 27. 6. - U Višegradu zapaljeno 70 Muslimana (Milan Lukić osuđen pred Haškim tribunalom).
• 28. 6. - Bosanski Srbi zauzimaju Modriču.

+ Francuski predsednik Francois Mitterrand iznenada posetio Sarajevo.

• 28. 6. - 5. 7. - Vidovdanski sabor 1992. - DEPOS (Demokratski pokret Srbije) organizuje proteste u Beogradu koji traže Miloševićevu ostavku, došao i krunski princ Aleksandar Karađorđević, Patrijarh Pavle traži kraj nasilja u BiH.
• 29. 6. - Rez. SB UN 761: odobreni dodatni elementi Unprofora za bezbednost i funkcionisanje sarajevskog aerodroma (na koji sleću prvi avioni sa hranom).

+ Telohranitelj ubio alžirskog predsednika Mohameda Boudiafa.

• 30. 6. - Rez. SB UN 762: od Hrvatske se traži povlačenje na položaje od pre 21. 6., a od jedinica JNA zaostalih u Hrvatskoj, kao i srpskih teritorijalaca i paravojnih formacija da se pridržavaju mirovnog plana.

Jul/Juli/Srpanj

• 1.7. - Jugoslovenski dinar: skinuta jedna nula, vezuje se za dolar umesto za marku (200:1), inflacija preko sto odsto.

+ Izdat Bosanskohercegovački dinar (vredi samo na područjima pod kontrolom ARBIH).

• 3.7. - Herceg-Bosna donosi odluku "o privremenom ustrojstvu izvršne vlasti i uprave na području HZ HB".

+ Milan Panić, mandatar savezne vlade, stigao u Beograd, nakon što su ga vlasti SAD izuzele od sankcija prema SRJ.

• 6.7. - Na samitu G-7 u Minhenu, SAD izjavljuju da će podržati upotrebu vazdušne i pomorske sile, ako Srbi budu blokirali vazdušni most prema Sarajevu; deklaracija Sedmorice sutradan zahteva od srpskih snaga da prekinu napade na "bosanske gradove".
• 6-29.7. Kriza razoružanja Iraka: iračka vlada odbija pristup posmatračima UN u Ministarstvo poljoprivrede, ovi neko vreme "kampuju" ispred zgrade.
• 7.7. - Bos. Srbi zauzimaju Derventu.
• 8.7. - KEBS suspendovao članstvo SRJ, okrivljujući je za agresiju prema susedima.
• 9.7. - UN u Beogradu postigao sporazum sa predsednikom RSK Goranom Hadžićem o povratku "ružičastih zona" pod hrvatsku kontrolu.

+ Sastanak Izetbegović-Buš u Helsinkiju.

• 10.7. - Manuel Noriega osuđen na 40 godina zatvora u Majamiju, zbog trgovine drogom.
• 11.7. - Napad srpskih snaga na Goražde.
• 12.7. - Zločini nad Srbima u okolini Srebrenice.
• 13.7. - Bos. Srbi zauzimaju Odžak.

+ Rez. SB UN 764: pojačan Unprofor na sarajevskom aerodromu, reafirmiše se da se sve strane moraju pridržavati Ženevskih konvencija i da će svi koji čine ili naređuju njihovo kršenje biti pojedinačno odgovorni (osnova ICTY-ja).

+ Yitzhak Rabin novi premijer Izraela.

• 14.7. - Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla, postao prvi premijer SR Jugoslavije.
• 17.7. - U Londonu dogovoreno primirje u BiH.
• 18.7. - Ratni brodovi NATO i Zapadnoevropske unije u Jadranu radi kontrole sankcija protiv SRJ (prva takva operacija od Drugog svetskog rata).
• 19.7. - Premijer SRJ, Milan Panić, u poseti Sarajevu.
• 20.7. - Zbog jakih borbi, uprkos primirju dogovorenom pred EZ, na jedan dan suspendovan vazdušni humanitarni most prema Sarajevu.
• 21.7. - Gen. Lewis MacKenzie, komandant operacija UN u Sarajevu, tvrdi da sve strane krše pravila ratovanja.
• 23.7. - Abhazija proglasila nezavisnost od Gruzije.
• 25.7. - 9.8. - Olimpijada u Barceloni. Debituju Slovenija (2 bronze u veslanju), BiH, i Hrvatska (medalje: muška košarka srebro, teniseri dve bronze - Goran Ivanišević pojedinačno i u dublu sa Prpićem). Iz SR Jugoslavije smeju nastupiti samo pojedinci pod naslovom nezavisnih učesnika (medalje osvajaju Jasna Šekarić [srebro], te Aranka Binder i Stevan Pletikosić [bronze], svi u streljačkim disciplinama).
• 26.7. - Osnovana Demokratska stranka Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom (izdvojila se iz DS).
• 31.7. - "Politika" štrajkuje zbog pokušaja podržavljenja - prvi put nakon 1944. da novine nisu izašle.

+ Neuspešna muslimanska ofanziva oko Sarajeva.

Avgust/August/Kolovoz

• 2.8. - Izbori u Hrvatskoj, prvi posle neovisnosti: parlamentarni (pobjeda HDZ) i predsjednički (Franjo Tuđman skoro 57%).
• 3.8. - U Jovanici kod Gornjeg Milanovca pronađeno arheološko nalazište iz ranog paleolita, ašelska kultura.
• 4.8. - Savet bezbednosti UN zahteva slobodan pristup Crvenom krstu i drugima agencijama svim logorima i zatvorima, nakon izveštaja o "srpskim konc-logorima" (npr. Omarska).
• 7.8. - Rez. SB UN 769: odobreno pojačanje snage i mandata Unprofora.

+ Hrvatske obrambene snage (Blaž Kraljević) zauzimaju delove opštine Trebinje.

• 8.8. - Aleksa Buha, ministar ino. poslova SrR BiH, izjavio u Beogradu da su Srbi u inostranstvu ponudili da učestvuju u kamikaze misijama po Evropi u slučaju "zapadne agresije" (NY Times).
• 9.8. - Ubijen Blaž Kraljević, komandant HOS-a Hercegovine i general ARBIH (protivio se podeli BiH).
• 12.8. - Srpska Republika Bosna i Hercegovina promenila ime u Republika Srpska.
• 13.8. - Rez. SB UN 770, na osnovu poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija: zahteva se prekid borbi u BiH, slobodan pristup logorima i zatvorima i olakšanje dostave humanitarne pomoći, ako treba i silom. Istog dana Rez. SB UN 771, kojom se osuđuju masovna kršenja humanitarnog prava i prvi put pominje "etničko čišćenje".

+ Poseta premijera SRJ Panića Sarajevu, snajperom ubijen američki novinar iz njegove pratnje.

+ SRJ priznala Sloveniju.

• 14.8. - Kod osječkog naselja Nemetina najveća razmena zarobljenika, po Budimpeštanskom sporazumu premijera SRJ i RH od 7. 8. (kasnije Dan sjećanja na zatočene i nestale tijekom Domovinskog rata).
• 20.8. - U granatiranju zapaljena zgrada bosanskog parlamenta.
• 21.8. - Masakr na Korićanskim stijenama - ubijeno oko 200 Muslimana i Hrvata, bivših zatvorenika logora Trnopolje.
• 22.8. - Američki obaveštajni zvaničnici: u srpskim logorima bilo ubistava i mučenja, bez dokaza za sistematska ubijanja.
• 26-27.8. - Mirovna konferencija u Londonu povodom Bosne i Hercegovine. Srbi pristali da stave teško naoružanje pod kontrolu UN i prekinu opsadu Sarajeva, ali Karadžić kaže da opsade nema; sukob Miloševića i Panića. Lord Owen je novi pregovarač EZ, nakon ostavke Lorda Carringtona.
• 28.8. - Novo granatiranje Sarajeva, uključujući štab UNPROFOR-a.

+ Zapadnoevropska unija i NATO će staviti 5000 vojnika na raspolaganje UN, sporazum o strožijem sprovođenju sankcija na Jadranu i Dunavu.

• 29.8. - Srpska strana objavila da diže opsadu Goražda (ARBiH zatim zauzima teren).
• 31.8. - Radikali tražili glasanje o poverenju saveznom premijeru Paniću, ali SPS podeljen.
• avgust - Savezni premijer Milan Panić smenio pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Mihalja Kertesa, zbog "neslaganja sa planom vlade o zabrani etničkog čišćenja u Jugoslaviji" (u vezi Hrtkovaca).
• avgust, zadnja dekada - Uragan Andrew, kategorije 5, pustoši Bahame i američki jug.

Septembar/Rujan

• 2.9. - Jezdimir Vasiljević ("Gazda Jezda") organizuje meč Fišer-Spaski na Svetom Stefanu.

+ ARBiH napada srpske položaje kod Goražda.

• 3.9. - Raketom sa teritorije pod kontrolom Muslimana i Hrvata oboren italijanski transportni avion, prekinuti humanitarni letovi.
• 4.9. - Milanu Paniću nije izglasano nepoverenje.
• 6.9. - Hrvatske snage zahtevaju od vlade BiH da povuku svoje jedinice iz zapadnih delova Sarajeva.
• 8.9. - Ubijena dvojica francuskih pripadnika UNPROFOR-a (komandant UN optužuje ARBiH).
• 9.9. - SAD tvrde da Iran šalje oružje bosanskim Muslimanima (nešto zaplenjeno na zagrebačkom aerodromu).
• 10.9. - SAD optužuju vazduhoplovstvo bosanskih Srba da su koristili humanitarne letove kao štit.

+ Vladislav Jovanović, savezni ministar ino-poslova, dao ostavku iz neslaganja sa Panićevom politikom.

• 11.9. - Dogovor u principu između Hrvatske i SRJ o otvaranju autoputa Beograd-Zagreb i povlačenju jugoslovenske vojske sa Prevlake.
• 14.9. - Ustavni sud BiH presudio da je Hrvatska zajednica Herceg-Bosna nezakonita.

+ Rez. SB UN 776: UNPROFOR ojačan za 5000 ljudi, radi zaštite humanitarnih konvoja i drugih humanitarnih aktivnosti.

• 15.9. - Pismo Vensa i Ovena Karadžiću u kome se žale na bombardovanje Bihaća i okolnih mesta (Bosanski Srbi jedini imaju vazduhoplovstvo).
• pol. septembra? - Potpuno presečena voda i struja Sarajevu.
• 16.9. - Crna sreda: britanska konzervativna vlada morala izvesti funtu sterlinga iz Evropskog mehanizma deviznog kursa, jer se nije mogla održati iznad donjeg limita (George Soros zaradio milijardu dolara kladeći se na pad funte).

+ Skupština Republike Srpske se izjasnila za savez sa SRJ.

• 19.9. - Rez. SB UN 777: SRJ ne može automatski nastaviti članstvo SFRJ u UN, preporučuje se Generalnoj skupštini da SRJ mora ponovo zatražiti članstvo (suspendovana iz UN 22/23. 9.).
• 23.9. - Aneks ranijem sporazumu između BiH i Hrvatske, uspostavljen komitet zajedničke odbrane.

+ Test DIVIDER operacije Julin u Nevadi je poslednji američki nuklearni test.

• 25.9. - Otvoren Kanal Rajna-Majna-Dunav.
• 26.9. - Kopredsednici mirovne konferencije Vens i Oven izjavili da su čuli opis marša "3 do 4 hiljade" proteranih Muslimana preko linije fronta u Travnik, dva dana ranije.
• 30.9. - Predsednici SRJ i Hrvatske, Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman, potpisali u Ženevi sporazum o normalizovanju odnosa između dve države i povlačenju JNA sa Prevlake do 20. 10..

+ Proterivanje Muslimana sa Grbavice.

+ U Beogradu osnovan Radio Indeks.

Oktobar/Listopad

• 2.10. - Američki predsednik Buš izjavio da je spreman upotrebiti silu kako bi se sprovela buduća zabrana vojnih letova u BiH, nakon izveštaja o dejstvima bosanskih Srba.

+ Masakr u Carandiruu, ubijeno 111 robijaša tokom i nakon pobune u zatvoru u Sao Paulu.

• 3.10. - Nastavljeni humanitarni letovi za Sarajevo, nakon jednomesečne pauze.

+ Sinéad O'Connor pocepala papinu sliku na američkoj televiziji, protestujući protiv slučajeva zlostavljanja dece.

• 4.10. - Izraelski avion, El Al Flight 1862, pao u Amsterdamu, poginulo 43.
• 6.10. - Vojska Republike Srpske (VRS) zauzela strateški značajan Bosanski Brod (Sarajevo smatra da su ga Hrvati prepustili) - borbe se nastavljaju oko Brčkog, Orašja i Gradačca.

+ Rez. SB UN 779 (u vezi Hrvatske): pozdravlja se deklaracija predsednikâ od 30.9. (npr. da svi raseljeni imaju pravo na povratak i da su ništavne izjave o imovini date pod prinudom), uzbunjeni su zbog novih izveštaja o etničkom čišćenju u UNPA područjima. Istog dana Rez. SB UN 780: ovlašćen Generalni sekretar da formira Komisiju eksperata koji će ispitati informacije o kršenju Ženevskih konvencija.

• 9.10. - Rez. SB UN 781: zabrana vojnih letova iznad BiH (izuzimajući Unprofor), još se ne predviđa sila za sprovođenje.
• 13.10. - Karadžić pristaje da Vojska RS prizemlji avione.

+ Okršaj policije sa Albancima u Prištini.

• 15.10. - Prvi britanski kontigent, od 2400 vojnika, poslat u Hrvatsku.
• 16.10. - ARBiH u Sarajevu blokirala humanitarcima put sa aerodroma, plašeći se srpskog "tenkovskog napada".

+ Predsednik SRJ Ćosić apeluje na Miloševića da podnese ostavku.

• druga polovina oktobra - Eskalira muslimansko-hrvatski sukob u BiH.
• 19.10. - Sastanak predsednikâ Ćosića i Izetbegovića u Ženevi, obećavaju poništavanje etničkog čišćenja i kažnjavanje zločinaca.

+ Republička policija zauzima zgradu saveznog MUP-a u Beogradu.

• 20.10. - Jedinice JNA napustile dubrovačko ratište na osnovu dogovora sa Hrvatskom i Unproforom, polustrvo Prevlaka pod kontrolom posmatrača UN.

+ Ćosić i Tuđman potpisuju još jedan sporazum u Ženevi.

• 21.10. - Odlukom Predsjedništva BiH formiran Peti korpus Armije RBiH.
• 22.10. - Sjeverinski masakr - 16 građana Srbije, Muslimana, iz sela Sjeverin, oteto iz autobusa na teritoriji BiH i ubijeno kod Višegrada (Milan Lukić osuđen 2002).
• 24.10. (i ovih dana) - VRS granatira Brčko i Jajce i napreduje ka Gradačcu, dok HVO napada Prozor; kod Trebinja borbe srpskih i hrvatskih snaga.
• 24. 10. - Predsednik Ćosić najavio "odlučujuće" izbore u SRJ za 20. 12.
• 25.10. - Srbi u zapadnoj Slavoniji blokirali otvaranje auto-puta Beograd-Zagreb za civilni saobraćaj (tj. konvoje s obe strane koji su se trebali sastati u Okučanima).
• 26.10. - HVO zauzima Prozor i proteruje muslimansko stanovništvo.
• 28.10. - Ženevski pregovarači Vens i Oven odbacuju etničku podelu BiH i predlažu podelu na 7 do 10 autonomnih pokrajina (početkom naredne godine konkretizovano u Vens-Ovenov plan).
• 29.10. - U sklopu operacije Vrbas, VRS zauzela Jajce - većina stanovništva beži u Travnik.
• 31.10. - Papa Ivan Pavao II. priznao grešku crkve u vezi tretmana Galileo Galileja.

Novembar/Studeni

• 1. 11. - Stupa na snagu Maastrichtski ugovor, kojim je utemeljena Evropska unija.
• 3. 11. - Bill Clinton izabran za novog predsjednika SAD.

+ Milan Panić preživeo glasanje o poverenju (18-17 za njega u Veću republika, dan nakon izgubljenog glasanja u Veću građana).

• 5. 11. - U Beogradu prvi broj pozorišnog lista "Ludus".
• 6. 11. - Član Predsjedništva Republike BiH Stjepan Kljuić podnio ostavku na ovu funkciju.
• 10. 11. - Rez. SB UN 786: 75 osmatrača zabrane vojnih letova iznad BiH, usled čestih izveštaja o njenom kršenju.
• 11. 11. - Crkva Engleske dozvoljava ženama da postanu njeni svećenici.
• 16. 11. - Rez. SB UN 787: traži se poštovanje integriteta BiH, osuđuje se naročito bosansko-srpske snage zbog nepoštovanja ranijih rezolucija, traži povlačenje Hrvatske vojske iz BiH, pojačavaju sankcije protiv SRJ (blokada na Dunavu i Jadranu).
• 17. 11. - Ostvarena prva hrvatska internetska veza prema svijetu, u sklopu tadašnjeg projekta a današnje ustanove CARNet.
• 19. 11. - Konvoj UN dopremio humanitarnu pošiljku u Bosansku Krupu, uz razmenu paljbe sa srpskim snagama (prvi put od kada je to dozvoljeno).

+ Komitet Saveta bezbednosti UN odobrio slanje opreme beogradskoj TV stanici Studio B (u decembru će je vlast oteti).

• 20. 11. - Zamak Windsor pogođen požarom u kojem stradaju neprocjenjiva umjetnička djela.

+ Artiljerijski napad VRS na Travnik.

• 22. 11. - Brodovi NATO-a i Zapadnoevropske unije počeli da pretražuju brodove na ulazu u teritorijalne vode SRJ na Jadranu (sprovođenje pooštrene blokade).
• 25. 11. - Čehoslovački federalni parlament donosi odluku o prestanku postojanja Čehoslovačke i njenoj podjeli ne nezavisne države - Češku i Slovačku.
• ca. 28. 11. - Borbe na severu Bosne, oko srpskog koridora.

Decembar/Prosinac

• 1.12. - Savezni premijer Milan Panić istakao kandidaturu za predsednika Srbije, protiv Miloševića, ali nedavno usvojeni zakon zahteva jednogodišnje stanovanje u Srbiji (Vrhovni sud mu odobrava 9. 12.).

+ Komisija za ljudska prava UN osudila bosanske Srbe kao najodgovornije za zločine u BiH (od 53 člana samo SRJ protiv).

+ Opet prekinuti humanitarni letovi za Sarajevo zbog puščane vatre.

• 3.12. - Nil Papvort poslao prvu SMS poruku: Merry Christmas.

+ Rezolucijom 794 Saveta bezbednosti UN dozvoljeno koaliciji na čelu sa SAD (UNITAF) da dopremi humanitarnu pomoć i uspostavi mir u Somaliji.

+ U Prištini ubijen jedan albanski demonstrant.

• 4.12. - Američke trupe se iskrcavaju u Somaliji.
• 6.12. - Snage VRS zauzele sarajevsko naselje Otes posle petodnevnih borbi.

+ Masa hinduskih demonstranata ruši džamiju Babri Masjid u gradu Ayodhya u državi Uttar Pradesh, pokrećući tako val krvavih hindusko-muslimanskih sukoba i nereda širom Indije.

+ Milan Kučan reizabran za predsednika Slovenije.

• 7.12. - Kontraofanziva ARBiH oko Sarajeva.
• 9.12. - Princ Charles i princeza Diana od Walesa objavljuju rastavu.
• 11.12. - U tjedniku Globus se pojavljuje tekst Hrvatske feministice siluju Hrvatsku, napad na "Vještice iz Rija" (Jelena Lovrić, Rada Iveković, Slavenka Drakulić, Vesna Kesić i Dubravka Ugrešić), tako nazvane jer su tokom održavanja svjetskog kongresa PEN centara u Rio de Janeiru navodno lobirale protiv održavanja slijedećeg kongresa PEN-a u Hrvatskoj. Napadi na njih će trajati i tokom sledeće godine.
• 11.12. - Rez. SB UN 795: odobreno slanje UNPROFOR-a u Makedoniju, na granicu sa Albanijom i SRJ.
• 12.12. - Zemljotres pogađa indonežansko ostrvo Flores - 2500 mrtvih.
• 14.12. - Predsednik SRJ Dobrica Ćosić podržao kandidaturu Milana Panića.
• 18.12. - Rez. SB UN 798: zgroženi izveštajima o masovnom, organizovanom i sistematskom silovanju žena u BiH, naročito Muslimanki.
• 20.12. - U SR Jugoslaviji održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori. Slobodan Milošević reizabran (u prvom krugu pobedio Milana Panića). Za skupštinu Srbije: SPS 101, SRS 73, DEPOS 50 mesta. Predstavnici opozicije ukazali na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora.

+ 20.12. i 10. 1. 1993. Momir Bulatović reizabran za predsednika Crne Gore, DPS ubedljiv.

• 27.12. - Izvešteno da je preds. Buš upozorio "srpske lidere" (preds. Milošević i načelnik generalštaba Života Panić) da su SAD spremne upotrebiti vojnu silu ako "prošire rat" na Kosovo.
• 28.12. - Razgovori u Ženevi - rasprava o detaljima mirovnog plana za BiH, Izetbegović kritikovan zbog "gomilanja snaga" ARBiH na Igmanu.

+ Godišnja inflacija u SRJ 19.810%.

• 29.12. - U Skupštini SRJ izglasano nepoverenje saveznoj vladi Milana Panića.

+ Prema izjavi vlade, u Hrvatskoj ima 402.000 prognanika i 265.000 raseljenih osoba.

• 31.12. - Generalni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali i izaslanik Cyrus Vance u poseti Sarajevu, izviždani od stanovnika.
• decembar, druga polovina - Oko 10.000 Srba pobeglo preko Drine, usled napredovanja ARBiH prema Bratuncu.

Tokom godine

• Vojislav Šešelj predlaže izvesnog Alekseja II Romanova Anžujskog Dolgorukova Nemanjića za kralja Srbije (nasuprot princu Aleksandru Karađorđeviću).
• Deng Xiaoping ubrzava tržišne reforme u NR Kini.

Rođenja

• 4.6. - Dino Jelusić, hrvatski pjevač
• 23.11. - Miley Cyrus, američka pjevačica

Smrti

• 27.1. - Ivica Čuljak, hrvatski pjevač (* 1960.)
• 10.2. - Alex Haley, američki pisac (* 1921.)
• 12.2. - Marijan Kunšt, hrvatski operni pjevač (* 1924.)
• 22.2. - Markos Vafijadis, grčki partizan (* 1906)
• 25.2. - Momčilo Tešić, književnik (* 1911)
• 26.2. - Jovan Janićijević Burduš, srpski glumac (* 1932)

• 3.3. - Dobrivoje Vidić, srpski političar i diplomata (* 1919)
• 19.4. - Benny Hill, engleski komičar (* 1924.)
• 30.4. - Stojan Ćelić, slikar, profesor, akademik (* 1925)
• 6.5. - Marlene Ditrih, nemačka glumica (* 1901)
• 11.5. - Jovan Milićević, glumac (* 1923 ili '25)
• 12.5. - Robert Reed, američki glumac
• 13.5. - Smiljana Mandukić, balerina, koreograf, pedagog (* 1908)

• 2.7. - Borislav Pekić, srpski književnik. (*1930).
• 28.7. - Jovan Rašković, srpski političar i psihijatar. (*1929).
• 9.8. - Blaž Kraljević, komandant HOS-a u BiH, general Armije RBiH
• 12.8. - John Cage, američki kompozitor
• 17.8. - Al Parker, porno glumac, reditelj i producent
• 25.8. - Mario Rosi, dramaturg, novinar Radio Beograda (* 1948)

• 12.9. - Anthony Perkins, američki filmski i kazališni glumac (* 1932.)
• 15.9. - Žarko Mitrović, glumac (* 1915)
• 23.9. - Iso Lero Džamba (nestao), srpski kriminalac
• 20.10. - Koča Popović, srpski političar i narodni heroj. (*1908).
• 28.10. - Aleksandar Knežević Knele, srpski kriminalac (*1971)
• 27.11. - Ivan Generalić, hrvatski slikar

• 13.12. - Aleksandar Tirnanić, fudbaler i selektor (* 1910. ili '11.?)
• 15.12. - Stojan Dečermić-Cole, srpski glumac (* 1931)
• 30.12. - Mihailo Lalić, srpski književnik. (*1914).

•  ? - Kuno Vidrić, hrvatski i srpski planinar. (*1908).
•  ? - Karlo Štajner, jugoslovenski komunista i pisac (* 1902)

Nobelove nagrade

• Fizika: Georges Charpak
• Kemija: Rudolph Arthur Marcus
• Fiziologija i medicina: Edmond H. Fischer i Edwin G. Krebs
• Književnost: Derek Walcott
• Mir: Rigoberta Menchú Tum
• Ekonomija: Gary S. Becker

Važniji pokretni dani

• 4. 2. - Kineska Nova godina
• 21. 3. - Novruz, iranska Nova godina
• 4. 4. - Ramazanski bajram
• 19. 4. - Uskrs (zapadni)
• 26. 4. - Uskrs (pravoslavni)
• 11. 6. - Kurban-bajram

Literatura/Spoljne veze

• 16 godina od početka opsade Sarajeva (Peščanik)
• Interaktivna karta BiH (ICTY)
• Hronologija RSK
• Deset Miloševićevih godina u deset slika (4) (Vreme)
• ((Engleski)) Yugoslavia Events Chronology (University of Texas at Arlington): January-June 1992 i (jul-decembar) 1992 (pokriva ex-Yu prostor).

Takođe pogledati

• Godišnji kalendar - Dnevni kalendar
• Rat u Bosni i Hercegovini
• Bošnjačko-hrvatski sukob

U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:

1992