Od davnina se smatra da je ruža najplemenitije i najlepše cveće. Istorija gajenja ruža potiče unazad 5000 hiljada godina. Mnoge civilizacije, narodi i kraljevstva, imali su poseban odnos prema ovom cvetu. Bez ruže se nije moglo roditi, živeti pa ni umreti. Vođeni su i - ratovi ruža - u Staroj Engleskoj, gde su se zaraćene strane obeležavale cvetovima ruža. Na jednoj strani su bile bele ruže, a na drugoj crvene. U mnogim re-ligijama, mitovima i verovanjima, ruža zauzima značajno mesto. Opevana u mnogim pesmama, opisana u romanima, naslikana na mnogim slikama. Egipatsku ružu, koja je bila poznata po svojim prelepim laticama je između ostalog, koristila Kleopatra da bi zavela Marka Antonija. Ružu su gajili stari Grci, a njeno poreklo su dovodili u vezu sa Bogovima. O mirisu ruže su pevali stari grčki pesnici i nazivali je kraljicom cveća. Prvi javni vrt ruža u Atini osnovao je 306. godine pre nove ere Epikur, jer je želeo da svakog dana ubere ružu. Kod starih Rimljana postojao je kult ruže. Rimska boginja ljubavi Venera je povezivana sa ružom. Ruža je bila simbol ljubavi i lepote. Za stare Rimljane ruža je bila i simbol veselja.
U narodnoj medicini, običajima, kulinarstvu, poslastičarstvu ruža je nezaobilazan faktor. Ruža je zaista dragulj među biljem, jer sem lepote, ona nam daje sirovine za pravljenje ukrasnih kutijica i fi-gurica (ružino drvo), sirovine za proizvodnju soka, sla-tkog, želea, ratluka, pekmeza, čajeva, sirovine za pro-izvodnju parfema, mirisnih ulja i vodica. U prirodi raste oko 400 vrsta ruža, a hibridizacijom i selekcijom stvoreno je oko 35 000 sorti. Sa razlogom je RUŽA ponela epitet kraljice cveća.
