1991

Izvor: Wikipedia

< | 19. vijek | 20. vijek | 21. vijek | >
< | 1960-e | 1970-e | 1980-e | 1990-e | 2000-e | 2010-e | 2020-e | >
<< | < | 1987. | 1988. | 1989. | 1990. | 1991. | 1992. | 1993. | 1994. | 1995. | > | >>


1991 u drugim kalendarima
Gregorijanski 1991
MCMXCI
Ab urbe condita 2744
Islamski 1411 – 1412
Iranski 1369 – 1370
Hebrejski 5751 – 5752
Bizantski 7499 – 7500
Koptski 1707 – 1708
Hindu kalendari
 - Vikram Samvat 2046 – 2047
 - Shaka Samvat 1913 – 1914
 - Kali Yuga 5092 – 5093
Kineski
 - Kontinualno 4627 – 4628
 - 60 godina Yin Metal Koza
(od kineske N. g.)
Holocenski kalendar 11991
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1991 (MCMXCI) bila je redovna godina koja počinje u utorak (link pokazuje kalendar).

Smatra se poslednjom godinom Hladnog rata, obeležili su je Prvi zalivski rat, raspad Sovjetskog Saveza i krvavi raspad SFRJ.

[uredi - уреди] Događaji

[uredi - уреди] Januar/Siječanj

  • 1.1. - Devalvacija dinara sa 7 na 9 za nemačku marku.
  • 4.1. - Osnovan Sekretarijat unutrašnjih poslova Krajine, na čelu sa Milanom Martićem.
  • 8.1. - Savezni zvaničnici izjavili da je srpska skupština 28.12. odobrila upad u monetarni sistem (izdavanje novog novca u vrednosti 1,8 milijardi dolara), Svetska banka upozorava da bi zemlja mogla ostati bez kredita.
  • 9.1. - Predsjedništvo SFRJ usvojilo Naredbu kojom izričito naređuje rasformiranje svih nelegalnih oružanih sastava na teritoriji Jugoslavije (prvi rok 19.1., Slovenija i Hrvatska kažu da su njihovi sastavi legalni).
  • 10.1. - Na sastanku Predsedništva, republičkih lidera i saveznog premijera, Slobodan Milošević zvanično izjavio da će zahtevati promenu granica ako Jugoslavija postane konfederacija nezavisnih republika.
  • 11.1. - Konstituisana višestranačka skupština u Srbiji.
  • 11-13.1. - Siječanjski događaji u Litvi - u neuspjeloj intervenciji sovjetske vojske gine 14 civila.
  • 12.1. - Kongres SAD predsjedniku George H.W. Bushu odobrio upotrebu vojne sile u svrhu istjerivanja iračkih snaga iz Kuvajta, čime su stvoreni preduvjeti za formalni početak zaljevskog rata.
  • 13.1. - Jugoslovenski vaterpolisti osvojili svetsko zlato u Pertu, Australija.
  • 14.1. - Savezni ustavni sud poništio ključne delove slovenačke deklaracije suvereniteta i srbijanski zakon kojim se uvode prepreke na trgovinu sa Slovenijom i Hrvatskom.
  • 17.1. - Zaljevski rat počinje intenzivnim bombardiranjem iračkih ciljeva ("Pustinjska oluja"); istog dana Irak ispaljuje prve Scudove na Izrael.
  • 19.1. - Povišena gotovost slovenačke i hrvatske policije/redarstva i teritorijalne obrane, raspoređeni oko ključnih objekata.
  • 20.1. - Uzajamni odbrambeni pakt Slovenije i Hrvatske - u slučaju intervencije JNA u bilo kojoj republici, obe će proglasiti nezavisnost (objavljeno 8.2.).
  • 23.1. - Savezni sekretarijat narodne odbrane upozorava da će povisiti borbenu gotovost ako se ne izvrši naređenje od 9.1.
  • 24.1. - Hrvatska odbija razoružati svoju paravojnu policiju, uprkos prijetnji JNA.
+ Sastanak Milošević-Kučan - Slovenija može napustiti SFRJ.
  • 25.1. - TV Beograd emitovala tajni film o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku, planiranju napada na oficire JNA i vođenja nemilosrdnog rata ("afera Špegelj").
+ Makedonsko Sobranje usvojilo deklaraciju o suverenosti.
  • 25-26.1. - U Beogradu održan sastanak saveznog Predsedništva i hrvatskog vođstva - obostranim ustupcima izbegnut konflikt.
  • 26.1. - Monika Seleš najmlađa pobednica Australian Open-a (ovo je godina njene dominacije).
+ U Somaliji zbačen Mohamed Siad Barre.
  • 30.1. - Vojni sud izdao nalog za privođenje Martina Špegelja, hrvatskog ministra obrane; Hrvatska smatra da su optužbe isfabrikovane.
  • 31.1. - Hrvatska delegacija napustila proširenu sednicu Predsedništva zbog prisustva JNA.

[uredi - уреди] Februar/Veljača

Zalivski rat
  • 1.2. - Iz Sabora Hrvatske se povuklo 11 zastupnika srpske nacionalnosti.
  • 2.2. - JNA kaže da Hrvatska nije ispunila obećanje da će razoružati policijsku rezervu i uhapsiti Špegelja.
+ Kancelarija mađarskog premijera potvrdila da je jedna mađarska firma isporučila malu pošiljku mašinki u Jugoslaviju (Hrvatsku) prethodnog oktobra, prema porudžbini iz treće zemlje.
  • 4.2. - U Beogradu osnovana Delta holding.
  • 7.2. - Na sednici proširenog Predsedništva SFRJ u Beogradu Janez Drnovšek izjavio da će Slovenija i formalno pokrenuti postupak "razdruživanja" od Jugoslavije. Na primedbu Vasila Tupurkovskog da "u slučaju izlaska iz Jugoslavije makar jedne republike, SFRJ više ne postoji", Milošević odgovara "Malo morgen!".
+ Položio zakletvu Jean-Bertrand Aristide, prvi demokratski izabran predsednik Haitija.
+ Privremena IRA izvela minobacački napad na 10 Downing Street, sedište britanskog premijera, tokom zasedanja vlade - niko od njih nije povređen.
  • 8.2. - Treća runda međurepubličkih razgovora okončana bez rezultata, Tuđman bojkotovao zbog mitinga žena ispred zgrade u kojem su održavani.
  • 9.2. - U Litvaniji glasali za nezavisnost.
  • 13.2. - Na četvrtoj rundi međurepubličkih pregovora Slovenija i Hrvatska traže transformaciju u savez suverenih država u roku od četiri meseca.
+ Pametnim bombama uništeno sklonište sa više stotina ljudi u Bagdadu - mislilo se da je to vojni objekt.
+ Komentator Dnevnika TV Beograd, Slavko Budihna, optužio SPO da sarađuje i "sa krajnjom profašističkom i proustaškom Hrvatskom" (na osnovu Vukovog pisma Tuđmanu).
  • 20.2. - Slovenački parlament usvojio amandmane koji mu omogućuju preuzimanje saveznih funkcija i Rezoluciju o disocijaciji od Jugoslavije (prvi konkretni koraci ka nezavnisnosti).
+ Pošto TV Beograd nije želela dati demanti na komentar od 16.2., SPO poziva na okupljanje 9. marta ("TV Bastilju moramo da oslobodimo"); pridružiće se i druge stranke, glavni zahtevi nepristrasnost TV Beograd i smena Dušana Mitevića, Sergeja Šestakova, Predraga Vitasa, Slavka Budihne i Ivana Kriveca.
+ Oko 100.000 ljudi u Tirani podržava studente koji štrajkuju glađu, srušena statua Envera Hodže.
  • 21.2. - Hrvatski sabor jednoglasno za Rezoluciju o razdruživanju Republike Hrvatske i SFR Jugoslavije i prednost republičkih nad saveznim zakonima.
  • 22.2. - Peta runda jugoslovenskih razgovora, u Sarajevu.
  • 23.2. - Osnovana Srpska radikalna stranka (Šešeljev Srpski četnički pokret i Nikolićeva frakcija Narodne radikalne stranke).
  • 24-28.2. - Operacija Pustinjska sablja ili "100-časovni rat" - oslobođenje Kuvajta.
  • 25.2. - Od komada iračkog skada poginulo 29 američkih vojnika u kasarni u Dhahranu, Saudi Arabija.
  • 26.2. - irački predsjednik Saddam Hussein objavio povlačenje iračkih snaga iz Kuvajta - u povlačenju se pale naftne bušotine.
+ Hrvatski ministar obrane gen-puk. Martin Špegelj optužen pred zagrebačkim vojnim sudom za oružanu pobunu - hrvatske vlasti odbijaju saradnju.
  • 27.2. - U parlamentu BiH srpski poslanici ne dozvoljavaju donošenje odluke o suverenitetu.
  • 28.2. - Srpsko nacionalno vijeće i Izvršno vijeće SAO Krajine doneli odluku da se SAO Krajina "razdružuje" od Republike Hrvatske i ostaje u Jugoslaviji, "odnosno u zajedničkoj državi sa republikom Srbijom i Crnom Gorom, kao i sa srpskim narodom u republici Bosni i Hercegovini".

[uredi - уреди] Mart/Ožujak

+ Hrvatske snage se povlače iz Pakraca.
+ Letonija i Estonija glasaju za nezavisnost od SSSR.
  • 7.3. - Slovenački zakon omogućuje tamošnjim regrutima da izbegnu službu u JNA.
  • 9.3. - Velike demonstracije u Beogradu, u organizaciji SPO i ostale opozicije protiv Miloševićevog režima, povodom pristrasnosti TV Beograd. SUP nije dozvoljavao okupljanje na Trgu Republike (već na Ušću). Dolazi do nereda na više mesta u gradu u kojima su dve osobe izgubile život. Uveče je uhapšen lider SPO-a Vuk Drašković (pušten 12.3.), na gradske ulice izašli tenkovi JNA.
  • 10.3. - Okupljanje u beogradskom Studentskom gradu, studenti uveče krenuli u stari Beograd, na Brankovom mostu bačen suzavac na njih.
  • 10-13.3. - Demonstracije studenata kod Terazijske česme u Beogradu.
  • 11.3. - SPS organizovao miting na beogradskom Ušću.
+ Monika Seleš prvi put na vrhu WTA liste.
  • 11-12.3. - Vanredno zasedanje Skupštine Srbije, koje je opozicija napustila; smenjeni Mitević, Šestakov i Vitas, podneli ostavke Budihna i Krivec, anegdota o dedi i unuku...; izabran Anketni odbor u vezi 9. marta (prihvaćena većina studentskih zahteva).
  • 13.3. - Veliki miting opozicije na beogradskom Trgu Republike, koji prenosi televizija; oslobođeni Vuk Drašković prvi put pokreće skandiranje "Svi! Svi! Svi!" (uhapšeni da budu pušteni), zahteva se i ostavka vlade; studenti okončali proteste iza ponoći, nakon što je ministar policije Radmilo Bogdanović podneo ostavku.
  • 15.3. - Posle trodnevne rasprave, Predsedništvo SFRJ, u funkciji Vrhovne komande oružanih snaga, sa 5:3 odbilo predlog vrha JNA o zavođenju vanrednog stanja na teritoriji SFRJ (ovlašćenje za gušenje etničkih konflikata, mobilizacija i poništavanje republičkih zakona protivnih saveznim; v. Sednica Predsedništva SFRJ 12.3.1991.).
+ Zbog odbijanja plana JNA, Borisav Jović, predsednik Predsedništva SFRJ, podneo ostavku (sutradan i predstavnici Crne Gore (Nenad Bućin) i Vojvodine (Jugoslav Kostić).
+ Međustranačko vijeće Republike Hrvatske donijelo zaključak o osnivanju Narodne zaštite.
+ Nemačka i formalno nezavisna, nakon što su se četiri sile odrekle svih preostalih prava.
  • 16.3. - Slobodan Milošević izjavio da Srbija neće priznavati savezno predsedništvo, zbog "antisrpske koalicije" drugih republika. Na zatvorenom sastanku sa predsednicima opština iz Srbije izjavio: "Vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajuće formacije koje će nas učiniti... bezbednim..." ("...A, ako treba da se tučemo, bogami ćemo da se tučemo!...").
+ U Srbiji i Hrvatskoj mobilizacija rezervne milicije i TO.
  • 17.3. - Izvršno vijeće SAO Krajine donelo formalnu odluku o odvajanju iz Republike Hrvatske i poštovanju saveznih zakona.
  • 18.3. - Skupština Srbije, umesto raspuštene kosovske skupštine, smenila Riza Sapunxhiu-a, kosovskog predstavnika u saveznom predsedništvu (koje time ostaje sa četiri člana).
  • 19.3. - Slobodan Milošević razgovara sa studentima u Rektoratu. Peticija 200 srpskih glumaca, pisaca i filmskih radnika traži Miloševićevu ostavku, jer je "odabrao ratnu politiku".
+ Saopštenje Vrhovne komande JNA: vojska se neće mešati u političke dogovore, niti dozvoliti međuetničke konflikte i građanski rat.
  • 20.3. - Borisav Jović povukao ostavku (srbijanska skupština je nije prihvatila).
  • 21.3. - Proširena sednica Predsedništva SFRJ (prisutan i Milošević; Kučan i Tuđman pristali da dođu u Beograd).
+ Za nove članove Predsedništva izabrani Branko Kostić (CG) i Sejdo Bajramović (Kosovo) umesto smenjenog Sapundžiua (oni i vojvođanski predstavnik potvrđeni 16.5.).
+ U Albaniji održani prvi višestranački izbori, na kojima pobjeđuju reformirani komunisti.
+ Gruzija glasa za nezavisnost od SSSR.

[uredi - уреди] April/Travanj

  • 1.4. - Izvršno vijeće SAO Krajine donelo odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji i o raspisivanju referenduma (Skupština u Srbiji nije prihvatila ovu odluku), kao i o mobilizaciji.
  • 3.4. - Vijeće sigurnosti UN izglasalo rezoluciju o prekidu vatre u Zaljevskom ratu i zatražilo od Iraka da uništi oružje za masovno razaranje.
  • 5.4. - Dan nakon dolaska iz Beograda sa Frankom Simatovićem, Kapetan Dragan preuzima komandu nad bazom krajiške milicije u Golubiću kod Knina (nastanak "Knindži", začetak JSO).
  • 8.4. - U Zagrebu, usled protesta ispred sudnice, odloženo suđenje Martinu Špegelju pred vojnim sudom, u odsustvu.
  • 9.4. - Vrhovno vijeće Gruzije proglašava nezavisnost od SSSR-a.
  • 11.4. - Sastanak republičkih lidera na Brdu kod Kranja - dogovoreno da se sprovedu referendumi u republikama, osim Slovenije (nije se došlo do datuma glasanja).
  • 15.4. - Osnovana Evropska banka za obnovu i razvoj.
  • 16.4. - U Srbiji, zbog neisplaćenih plata, štrajkuje 700.000 radnika, uključujući mehaničare JAT-a.
  • 18.4. - Sastanak republičkih lidera u Ohridu.
  • 20.4. - Osnovan Zbor narodne garde, prethodnik Hrvatske vojske.
+ Prvi Kros Radio Beograda, danas Kros RTS-a.
+ Devalvacija dinara sa 9 na 13 za nemačku marku.
  • 25.4. - Srbi osnivaju Zajednicu opština Bosanske krajine.
  • 28.4. - Blokirano Kijevo, u koje su bili poslani hrvatski policajci.
  • 29.4. - Počela s emitovanjem beogradska Radio Politika.
+ Ciklon pogađa Bangladeš, poginulo skoro 139 hiljada ljudi.

[uredi - уреди] Maj/Svibanj

  • 2.5. - Sukob u Borovom Selu u kome je ubijeno 12 hrvatskih policajaca i trojica Srba. JNA poslata da razdvaja strane ovde, na Plitvicama i drugde. Policajac Franko Lisica ubijen u Polačama kod Benkovca.
+ Zbog vatre odozdo prizemljen helikopter sa potpredsednikom Hrvatskog sabora Vladimirom Šeksom.
+ U Zadru i Šibeniku vandalizovana srpska imovina.
+ U Sotinu ubijen jedan Srbin.
+ Zvaničan datum nastanka JSO (Crvene beretke).
  • 5.5. - Croatia Airlines ima prvi putnički let, na liniji Zagreb-Split.
  • 6.5. - Na velikim demonstracijama u Splitu ispred tadašnje Komande Vojnopomorske oblasti, povodom blokade Kijeva, ubijen vojnik JNA Saša Gešovski. SSNO Veljko Kadijević izjavljuje da je zemlja u stanju građanskog rata i proglašava borbenu gotovost.
+ Zamrznuta američka ekonomska pomoć Jugoslaviji i podrška za kredite u međunarodnim institucijama, povodom "oštre represije" albanske manjine i "destabilizacije Predsedništva" (na osnovu zakona iz novembra, pomoć uslovno nastavljena 24.5., uz upozorenja Srbiji).
  • 7.5. - U Beogradu pozvani rezervisti. Demonstranti u BiH i Makedoniji traže da se vojni rok služi u sopstvenoj republici. Blokirano kretanje JNA u selima oko Mostara (HRT).
  • 8.5. - Hajduk osvaja posljednji Kup Jugoslavije u nogometu, pobjedom u Beogradu od 1-0 nad Crvenom zvezdom.
+ Slovenački zakon zahteva od svojih građana da služe u Teritorijalnoj odbrani umesto u JNA.
  • 9.5. - Na dugoj sednici Predsedništva SFRJ JNA ovlašćena da sprovodi odluke za uspostavljanje mira i zaustavljanje etničkog nasilja (razoružavanje paravojnih jedinica).
  • 11.5. - Osnovano Bošnjačko nacionalno vijeće Sandžaka (kasnije Dan Bošnjačke nacionalne zastave).
  • 12.5. - Ballot.gif Referendum u SAO Krajini, Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu o ostanku u Jugoslaviji, krajiška skupština potvrđuje da je "teritorija Krajine deo državne teritorije Srbije".
  • 15.5. - "Srpski blok" u Predsedništvu SFRJ glasa protiv toga da Stjepan Mesić preuzme predsedavanje.
+ Édith Cresson prva žena premijer Francuske.
  • 17.5. - Sejdo Bajramović, predstavnik Kosova, imenovan za koordinatora Predsedništva SFRJ. Predsednik SIV Ante Marković imenovao specijalni panel (kojeg Hrvatska odbacuje).
  • 18.5. - Somaliland se otcepio od Somalije.
Zvezdin uspeh
+ Bijegom marksističkog predsjednika Mengistu Haile Mariama iz Etiopije završava etiopski građanski rat.
  • 23.5. - Incident u slovenačkom kampu za obuku - nakon što su zadržana dvojica vojnika JNA, vojska tokom pregovora upala u bazu i odvela dvojicu slovenačkih oficira, koji su pušteni sutradan, nakon što su kasarnama isključeni struja i telefon.
+ Odluka predsjednika Republike Tuđmana, na osnovu rezultata referenduma: Republika Hrvatska ne ostaje u Jugoslaviji kao jedinstvenoj saveznoj državi (objavljeno 27.5.).
+ Skupština SAO Krajine izabrala prvu vladu: premijer Milan Babić, ministar unutrašnjih poslova Milan Martić.
  • 29-30.5. - Predsednik Komisije EZ Jacques Delors i Jacques Santer, luksemburški premijer i predsedavajući Saveta ministara EZ, u Beogradu - EZ je spremna da pomogne demokratizovanoj i reformisanoj Jugoslaviji (navodno Slobodan Milošević i Franjo Tuđman odbili sporazum).

[uredi - уреди] Jun/Lipanj

+ Predsednik SIV Ante Marković pred Hrvatskim saborom poziva Sloveniju i Hrvatsku da zaustave planove za proglašenje nezavisnosti (opasnost "kolapsa društva").
  • 25.6. - Hrvatska i Slovenija proglašavaju nezavisnost od SFRJ, ostavljena mogućnost saveza sa ostalim republikama (slovenački rok za proglašenje bio 26.6.).
  • 26.6. - Slovenačka milicija zauzela granične prelaze, blokira se kretanje JNA. Savezna vlada naređuje zauzimanje graničnih prelaza.
+ Srpske snage napale stanicu milicije u Glini, poginuo policajac i dvojica civila, sukob i u Dvoru na Uni, JNA interveniše - narednih dana napeto na Baniji i Kordunu.
+ SPO odlučio da osnuje Srpsku nacionalnu gardu.
  • 27.6. - Započinje Rat u Sloveniji. JNA krenula u oružanu akciju preuzimanja kontrole jugoslovenskih graničnih prelaza. Nad ljubljanskim naseljem Rožna dolina oboren helikopter JNA (prve žrtve). U desetodnevnom ratovanju sa pripadnicima slovenačke teritorijalne odbrane, poginule 62 osobe.
+ U Bosanskom Grahovu Deklaracija o ujedinjenju Zajednice opština Bosanske krajine i SAO Krajine.
  • 28.6. - Dejstva Ratnog vazduhoplovstva u Sloveniji.
+ Uz posredovanje trojke EZ dogovoreno primirje u Sloveniji, povratak u kasarne JNA (koja objavljuje da je ispunila zadatke), Mesićev izbor za predsednika i 3-mesečni moratorijum na nezavisnost.
+ Sukobi kod Osijeka i Mirkovaca (Arkan se prvi put pojavio na ratištu "juna 1991" u Tenji).
  • 30.6. - Trojka EZ opet u Jugoslaviji, petogodišnji program pomoći vredan 1,155 milijardi dolara će biti zamrznut ako ne bude sprovedeno primirje.
+ Ultimatum JNA Sloveniji - primirje, napuštanje graničnih prelaza i deblokada kasarni.
+ Vojislav Šešelj (SRS) izabran za narodnog poslanika (u prvom krugu 16.6. pobedio Borislava Pekića (DS).
+ JNA poziva rezerviste.
+ Premijer Marković objavljuje da je vojsci naređen povratak u kasarne.

[uredi - уреди] Jul/Srpanj

+ Formalno ukinut Varšavski pakt.
+ Holandija predsedava Savetom Evropske zajednice (ministar ino. poslova Hans van den Broek).
  • 2.7. - Nove borbe u Sloveniji, slovenačka TO napada JNA, Vazduhoplovstvo gađalo nekoliko ciljeva; načelnik generalštaba Adžić preti odmazdom za napade na vojsku; Mesić i Tupurkovski u Ljubljani: vojska će napasti ako trupe ne budu deblokirane; uveče primirje.
+ Gomila u Zagrebu pokušava da zaustavi tenkovski konvoj, najmanje troje mrtvih (jedna tenkovska kolona se sutradan vratila).
+ Roditelji vojnika JNA u Sloveniji upali u Narodnu skupštinu Srbije - traže da se regruti ne šalju u Sloveniju i Hrvatsku.
  • 3.7. - Rano ujutru tenkovska kolona iz Beograda kreće auto-putem (do hrvatske granice).
  • 3.7.? - Pismo predsednika SAD Dž. Buša predsedniku predsedništva Mesiću: SAD ne podržavaju upotrebu sile za očuvanje integriteta Jugoslavije, prihvatiće nezavisnost Slovenije i Hrvatske ako budu postignute mirno.
  • 4.7. - Hrvatske snage u Topuskom.
  • 5.7. - Evropska zajednica uvodi Jugoslaviji embargo na oružje, zamrzava finansijsku pomoć od 807 mil. ekija (915 mil. dolara). KEBS odlučio poslati posmatračku misiju u Jugoslaviju.
+ Predsedništvo SFRJ predlaže da Slovenci zadrže kontrolu nad prelazima, ali da se prihodi uplaćuju u saveznu kasu.
  • 6.7. - Milošević: ko ne želi da ostane u federaciji, može da ide; Srbija će zaštititi Srbe koji žive u drugim republikama.
  • 7.7. - Brionska deklaracija na sastanku trojke EZ i predstavnika Slovenije, Hrvatske i saveznog predsedništva - kraj rata u Sloveniji, objave nezavisnosti Slovenije i Hrvatske zamrznute na tri meseca, predviđen povratak JNA u kasarne u Sloveniji i Hrvatskoj.
+ Okršaj u Tenji, kod Osijeka, prvi put upotrebljena hrvatska artiljerija, mrtvi na obe strane (najmanje osam), JNA razdvaja.
  • 11.7. - Oružani okršaj na periferiji Osijeka.
  • 12.7. - Zemljotres u rumunskom delu Banata (M 5.6, I VIII)
  • 14.7. - Borbe na Baniji, oko Petrinje.
  • 18.7. - Predsedništvo SFRJ usvojilo odluku o povlačenju snaga JNA iz Slovenije, u roku od tri meseca (Mesić glasao protiv).
  • 22.7. - Sastanak saveznih i republičkih čelnika u Ohridu, predlog razoružanja paravojski i demobilizacije, Ante Marković upozorava na "kataklizmu"; Tuđman napustio sastanak zbog jakih borbi u Mirkovcima, kod Vinkovaca (20-tak mrtvih). Hrvatske snage i avion JNA razmenili vatru.
+ Mike Tyson uhapšen pod optužbom silovanja Desiree Washington.
  • 25.7. - Borbe između tenkova JNA i hrvatskih snaga u Erdutu, Dalju i Aljmašu.
  • 26.7. - Srpska paravojska u Struzi kod Dvora na Uni koristila hrvatske civile kao živi štit (JNA ih kasnije

zaštitila).

  • 27.7. - JNA i srpske snage izbacile hrvatsku policiju iz Gline, 10 mrtvih (Knindže nakon ove bitke dobile poznate crvene beretke).
  • 28.7. - Koncert "Yutel za mir" u sarajevskoj Zetri.
  • 31.7. - Hrvatski mirovni plan nudi autonomiju Srbima.
+ SSSR i SAD u Moskvi potpisuju START I, ugovor o redukciji strateškog naoružanja.

[uredi - уреди] Avgust/August/Kolovoz

  • 1.8. - Hrvatska strana gubi Erdut, Dalj i Aljmaš uz nekoliko desetina poginulih (v. Pokolj u Dalju).
  • 3.8. - Hrvatski napad na Dalj, borbe kod Tenje, Predsedništvo predlaže primirje (dogovoreno 6.8.).
  • 4.8. - U Prebilovcima kod Čapljine sahranjeni posmrtni ostaci Srba ubijenih 1941.
+ Neuspeh mirovne misije EZ (srpska delegacija nije došla na sastanak, navodno "trik" oko termina).
+ Usled borbi, Hrvatska prekinula sve odnose sa Srbijom.
+ U Beogradu ubijen Branislav Matić Beli, finansijer SPO, zapovednik Srpske garde.
+ U Srbiji objavljen Zakon o radio-televiziji - RTV-e Beograd, Novi Sad i Priština spojeni u državnu Radio-televiziju Srbije.
  • 6.8. - Dogovoreno primirje u Hrvatskoj, sporadično se krši.
+ Tim Berners-Lee objavio sažetak projekta World Wide Web na njuzgrupi alt.hypertext - time WWW postaje javno dostupni servis na internetu.
  • 12.8. - Sastanak u Beogradu Milošević (Srbija) - Bulatović (Crna Gora) - Krajišnik (preds. skupštine BiH) - predloženo da se sastavi novi ustav, za republike koje žele ostati u Jugoslaviji; predsednik BiH Alija Izetbegović protestuje.
  • 7.8. - Makedonija odlučila da održi referendum 8. septembra.
  • 13.8. - Osnovana Srpska autonomna oblast Zapadna Slavonija.
  • 16.8. - Izetbegović: o sudbini BiH će se odlučiti na referendumu čiji će datum odrediti skupština, poziv Turskoj i EZ za pomoć protiv srpskih i hrvatskih planova za podelu BiH.
+ Demokratski savez Kosova najavljuje referendum.
  • 17.8. - Papa Jovan Pavle II u Pečuju kaže da su hrvatska htenja legitimna.
+ Tenkovi JNA u Okučanima, avioni gađali hrvatske položaje u Staroj Gradiškoj, nakon borbi prethodnog dana.
+ Borbe oko Pakraca i Okučana, granatiranje Osijeka.
+ Eksplozije ispred dva jevrejska zdanja u Zagrebu.
  • 20.8. - Estonija proglašava nezavisnost od SSSR-a, protesti u Moskvi protiv puča.
  • 20.8. - Vlada SAO Krajine odlučila da uspostavi jedinstvenu Teritorijalnu odbranu, u sklopu Oružanih snaga SFRJ.
  • 21.8. - Kninski korpus JNA na domaku Zadra, Novosadski korpus ušao u Beli Manastir.
+ Latvija proglašava nezavisnost od SSSR-a, pokušaj puča u Moskvi okončan.
  • 21-22.8. - Vazduhoplovstvo raketira položaje ZNG u Sarvašu.
  • 22.8. - Tuđmanov ultimatum saveznom predsedništvu: JNA će biti smatrana okupacionom vojskom i biće proglašena opšta mobilizacija, ako se do 31.8. ne uspostavi primirje i pobunjenici ne polože oružje.
  • 24.8. - Ukrajina proglašava nezavisnost od SSSR-a.
+ Oboren avion JRV kod Vukovara, pilot se spasao.
+ Hans Dietrich Genscher upozorava da bi Nemačka mogla priznati Sloveniju i Hrvatsku ako se borbe nastave.
+ UEFA odlučila da se mečevi evropskih kupova igraju van Jugoslavije.
  • 25.8. - Počeli napadi snaga JNA i srpskih paravojnih jedinica na Vukovar - artiljerijsko i vazdušno bombardovanje; borbe i oko Kijeva i drugde.
+ Belorusija proglasila nezavisnost.
+ Student Linus Torvalds obavestio na newsgroup-i o jezgru novog operativnog sistema koji razvija.
+ Zauzeto Kijevo.
+ Ministri inostranih poslova u Briselu smatraju da je Srbija odgovorna za konflikt (dva dana kasnije State Department misli isto); EZ predlaže mirovni plan (primirje uz posmatrače i mirovna konferencija), Srbija okleva da prihvati.
+ Vazduhoplovstvo JNA prisilno spustilo ugandski avion sa oružjem na zagrebački aerodrom Pleso, uhapšen Anton Kikaš.
+ Srbija prihvata mirovni plan EZ.

[uredi - уреди] Septembar/Rujan

  • 1.9. - U Panjanima kod Kostajnice ubijena su dvojica ruskih novinara.
+ Granatiranje Gospića i Daruvara.
  • 2.9. - Uz posredstvo EZ, Predsedništvo i republički lider dogovorili prekid vatre (ne drži se - borbe oko Petrinje) i raspoređivanje 200 posmatrača iz Evrope na liniji razdvajanja.
+ SAD priznale nezavisnost baltičkih republika, četiri dana kasnije to isto čini i SSSR.
  • 3.9. - Hrvati zauzeli vojno skladište Barutana u Sisku (prva osvojena vojarna).
+ Ministri EZ zakazali za 7.9. mirovnu konferenciju u Hagu; pojačane borbe (JNA i lokalne snage drže pod kontrolom oko jedne trećine Hrvatske, mada je JNA oslabljena dezertiranjem i neodazivanjem na mobilizaciju).
  • 4.9. - Borbe kod Okučana (autoput prekinut), granate na Željezaru u Sisku (dva dana ranije i na Rafineriju).
  • 5.9. - U Zagreb stigli prvi posmatrači EZ i KEBS.
  • 6.9. - Nezavisnost Litve, Estonije i Latvije formalno priznata od strane SSSR-a.
+ Lenjingrad je opet Sankt Petersburg.
  • 7.9. - Početak dvomesečne mirovne konferencije o Jugoslaviji u Hagu, pod vođstvom lorda Karingtona.
  • 8.9. - Ballot.gif Referendum o nezavisnosti Makedonije ("s pravom na ulaz u savez suverenih država Jugoslavije") - 95% za, uz odziv 75% (mnogi Albanci bojkotovali; kasnije Dan nezavisnosti Makedonije).
+ Granatiranje Novske, borbe za Kostajnicu.
+ Milan Martić nakratko pritvoren u Bosanskoj Otoci.
+ Počinje višednevno granatiranje Osijeka.
+ Pucano na helikopter JNA sa posmatračima EZ kod Okučana, prinuđen na spuštanje.
+ Zatvoren Jadranski naftovod (Rijeka-Pančevo).
+ Savezni predsednik Mesić naredio SSNO Kadijeviću da se JNA povuče u kasarne u roku od 48 sati - Kadijević odbija, jer sluša naređenja samo celog predsedništva.
+ Konferencija u Hagu zaključena deklaracijom: unutrašnje granice se ne mogu menjati silom, prava manjina se moraju poštovati, moraju se uzeti u obzir "sve legitimne brige i htenja".
+ Osnovana SAO Hercegovina.
  • 13.9. - Kod Karlovca zarobljen general JNA Milan Aksentijević.
  • 14.9. - Hrvatska vlada donela odluku o blokadi garnizona i objekata JNA u celoj republici, uz isključenje vode i struje, što dovodi do odmazde; u nekim gradovima (Varaždin, Zagreb, Split) blokada počela i pre odluke hrvatske vlade. To je početak Bitke za vojarne - hrvatske snage ih zauzimaju i naoružavaju se.
+ SAD i SSSR se dogovorili o okončanju pomoći afganskim stranama u ratu od kraja godine.
  • 15.9. - Početak granatiranja Zadra; prve sirene u Zagrebu, naređeno zamračivanje; JNA bombarduje vojno skladište u Pločama, koje su zauzele hrvatske snage.
+ Đorđe Božović Giška iz Srpske garde ubijen kod Gospića.
+ Osnovana SAO Bosanska Krajina.
  • 17.9. - Holandska inicijativa za slanje evropske vojne misije u Jugoslaviju (V. Britanija nije spremna).
+ Milošević, Tuđman i Kadijević potpisuju primirje u Igalu; pucnjava, granatiranje i udari avijacije u Zagrebu tokom noći.
  • 18.9. - Mornarica JNA blokira hrvatske luke (do 22.9.), artiljerijske borbe oko Splita i Šibenika, kao i Vukovara i Osijeka.
  • 19.9. - Duga kolona JNA (tenkovi, transporteri, autobusi sa vojnicima, kamioni, topovi) otišla iz Beograda u Slavoniju i Bosnu (incidenti u Bosni tokom njenog kretanja) - famozno "cveće na tenkovima".
+ Na granici Austrije i Italije pronađena mumija kasnije nazvana Oetzi.
  • 20.9. - JNA kreće u ofanzivu za deblokadu kasarni.
+ Prepreke kretanju JNA kod Čapljine i Višegrada, vlasti BiH proglasile mobilizaciju rezervnog sastava, pucnjava kod Mostara.
+ Crna Gora proglašena za ekološku državu na zasedanju parlamenta na Žabljaku.
+ Pokolj srpskih rezervista na Koranskom mostu.
+ Oborena dva jugoslovenska MiG-a kod Šibenika ("Obadva, obadva su pala!").
+ Jermenija proglašava nezavisnost od SSSR.
  • 22.9. - Kako bi spasao 300 vojnika i oficira, general Vladimir Trifunović predao kasarnu u Varaždinu, sa velikom količinom naoružanja, uključujući tenkove (zbog čega će 1994-95 biti osuđen u Beogradu); Kadijević pristaje na primirje (koje u Beogradu neki kritikuju), popuštena blokada garnizona.
+ Flag of Albania.svg Vanlegalna skupština Kosova proglasila nezavisnu Republiku Kosova (uspostavljaće paralelne strukture vlasti u srpskoj pokrajini).
  • 25.9. - Embargo na oružje i vojnu opremu Jugoslaviji (Rezolucija SB UN 713); SAD optužuju Srbiju i JNA da snose glavnu odgovornost za nasilje.
  • 26.9. - Vojska pristala da se u BiH povuče u kasarne, u zamenu za obećanje razoružanja paravojski.
  • 26.9. ? - Iz Zbora narodne garde formirane Oružane snage Republike Hrvatske.
  • 26-30.9. - Ballot.gif Kosovski Albanci organizovali nezvanični referendum o nezavisnosti.
  • 29.9. - Major Milan Tepić se digao u vazduh zajedno sa skladištem municije kod Bjelovara (posthumno odlikovan ordenom narodnog heroja, ulica Stjepana Radića u Beogradu preimenovana po njemu).
  • 30.9. - Granatiran Zadar, pomorska blokada Dubrovnika.
  • septembar - Srpske autonomne oblasti u Bosni i Hercegovini.png U BiH osnovane Srpske autonomne oblasti - Bosanska Krajina, Hercegovina, Romanija i Severoistočna Bosna (Semberija); takođe i Sjeverna Bosna.
+ Neuspela mobilizacija u Srbiji.
+ Otkriven srpski plan RAM - priprema za rat u BiH.

[uredi - уреди] Oktobar/Listopad

  • 1.10. - JNA objavljuje da će uništiti neki ključni objekt u svakom gradu gde bude napadnut ili zauzet vojni garnizon.
+ Počinje opsada Dubrovnika (potpuno zbrisano primirje od 22.9.). Razoreno hercegovačko selo Ravno.
+ Osnovano Javno preduzeće "Srbijašume".
  • 3.10. - Predsedništvo SFRJ proglasilo stanje neposredne ratne opasnosti na teritoriji Jugoslavije, i prešlo u rad u četvoročlanom sastavu - tzv. krnje predsedništvo s predstavnicima Srbije i Crne Gore, na čelu Branko Kostić; i druga polovina predsedništva smatra sebe legitimnim.
+ Hrvatske trupe se povlače sa Banije, JRM blokira Dubrovnik i ponovo Pulu, Rijeku, Šibenik, Zadar i Ploče.
+ U beogradskom kafiću trojica poginula od kašikare.
+ Bill Clinton službeno objavio početak kampanje za predsjednika SAD.
  • 5.10. - Linus Torvalds objavio prvu zvaničnu verziju Linux kernela.
  • 5.10. - Odbijen drugi srpski pokušaj zauzimanja Nuštra.
  • 6.10. - Krunski princ Aleksandar Karađorđević pred velikom masom ispred Hrama Svetog Save (njegova prva poseta zemlji).
  • 7.10. - Eksplozija u predsedništvu Hrvatske na Banskim dvorima, tokom sastanka F.Tuđmana, S.Mesića i A.Markovića - hrvatska strana tvrdi da je avijacija JNA time pokušala da ubije Franju Tuđmana, dok jugoslovenska strana tvrdi da su sami Hrvati podmetnuli kontrolisanu eksploziju, oglasivši vazdušnu opasnost.
+ Preds. Tuđman naređuje da se sa blokade kasarni pređe na artiljerijske napade.
  • 8.10. - Istekom suspenzije odluke o nezavisnosti, Hrvatska i Slovenija i formalno prekidaju sve državnopravne veze s ostatkom SFRJ (Dan neovisnosti u Hrvatskoj); uveden slovenski tolar (1:1 za dinar).
+ Ministar Gojko Šušak i general Andrija Rašeta potpisali primirje (deblokada garnizona itd., borbe malo smanjene).
+ Cyrus Vance postao specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Jugoslaviju.
  • 9.10. - U mestu Gornja Mokrica na putu Glina-Petrinja, poginula četvoročlana ekipa dopisništva TV Beograd iz Šapca, među kojima urednik Zoran Amidžić, otac Ognjena Amidžića.
  • 10.10. - Milošević, Tuđman i Kadijević u Hagu - bez rezultata.
+ Srbi zauzeli Lovas.
+ Uklonjena zvezda sa zastave Srbije.
  • 12.10. - Granatiranje zaustavlja humanitarni konvoj EZ za Vukovar.
  • 13.10. - Na Kordun došla Zaječarska brigada JNA.
+ Bugarska socijalistička partija (bivši komunisti) izgubila izbore.
  • 14/15.10. - Skupština BiH donijela Akt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine. Tim činom odlučeno je da se povuku predstavnici BiH iz rada saveznih organa dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju Jugoslaviju. Akt doneli predstavnici SDA i HDZ, nakon što su poslanici SDS napustili skupštinu.
+ Jak napad na Sisak.
+ Milošević i Tuđman u Moskvi.
  • 16.10. - Hrvatske snage na području Gospića započinju trodnevni masakr nad tamošnjim žiteljima srpske nacionalnosti.
  • 17.10. - Pojačanje borbi: jak napad na Vukovar, hrvatske izbeglice napuštaju Ilok i okolinu, dejstva kod Dubrovnika; hrvatska vlada traži od JNA da napusti republiku do 10. novembra.
  • 18.10. - Karingtonov plan na konferenciji u Hagu - konfederacija suverenih država, zajedničko tržište, poštovanje manjina; Milošević protiv, Momir Bulatović prvo pristaje, pa odustaje.
+ Avionska paljba izazvala požar u rafineriji Sisak.
+ Televizija Beograd počela da emituje program preko satelita.
+ Kolona od 130 vojnih vozila napušta kasarnu u Zagrebu, prema sporazumu.
  • 21.10. - Srpske paravojne snage u Hrvatskoj počinile Baćinski masakr.
  • 23.10. - Mornarica JNA prvi put granatira istorijski deo Dubrovnika (JNA demantuje).
+ Vlada Srbije podržava plan za novu (krnju) Jugoslaviju.
  • 24.10. - Osnovana Skupština srpskog naroda BiH, zakazan referendum o ostanku u Jugoslaviji.
+ Desant JNA na Kupare, kod Dubrovnika.
  • 25.10. - Konferencija u Hagu, krnje Predsedništvo bojkotuje, Milošević odbija predlog EZ za ograničenu autonomiju i demilitarizaciju srpskih krajeva u Hrvatskoj, ali i autonomiju Kosova i Vojvodine.
+ JNA zauzela Tordince.
+ Prvi potpuno slobodni izbori u Poljskoj - bez apsolutne većine.
  • 28.10. - Ministri EZ prete sankcijama Srbiji ako ne prihvati mirovni plan do 4.11.
  • 31.10. - "Konvoj mira", u kome su i jugoslovenski predsednik Stjepan Mesić i hrvatski premijer Franjo Gregurić, stiže u Dubrovnik.
  • 31.10.-4.11. - Operacija Otkos 10 - hrvatske snage zauzimaju 270 kv. km u zapadnoj Slavoniji.
  • oktobar - Pozvani rezervisti u Srbiji i Crnoj Gori.

[uredi - уреди] Novembar/Studeni

Vukovarski vodotoranj
  • 2.11. - JNA zauzela zapadni deo Vukovara (pojačanje borbi u celoj Hrvatskoj pred konferenciju 5.11.).
+ Ustoličen Vaseljenski patrijarh Vartolomej I.
+ Hrvatske snage po prvi put gađale teritoriju Srbije (Šid, izvešteno o četiri poginula, sutradan i Apatin).
+ U Atlantiku nađeno telo izdavačkog magnata Roberta Maxwella.
+ Jako granatiranje Dubrovnika, pogođen i hotel "Argentina" gde borave posmatrači EZ.
  • 14.11. - Dogovor o "plavim šlemovima", na liniji razgraničenja, umesto na republičkim granicama (JNA prvi put pristaje na mirotvorce); primirje u Dubrovniku radi evakuacije posmatrača EZ i preko dve hiljade izbeglica na brodu "Slavija".
  • 15.11. - Rat u Hrvatskoj: U napadu JRM na Split sudjeluje razarač Split, što je jedini slučaj u historiji da neki ratni brod bombardira grad po kome je dobio ime; 13-to primirje u Hrvatskoj - podizanje hrvatske blokade kasarni u zamenu za evakuaciju svih saveznih trupa; jedno veće savezne skupštine izglasalo nepoverenje saveznom premijeru i sekretaru inostranih poslova.
  • 16.11. - Srpske snage zauzimaju Slunj.
  • 17.11. - Flag of the SR Macedonia.svg Sobranje Makedonije usvojilo Ustav koji je tu bivšu jugoslovensku republiku označio kao nezavisnu državu u postojećim administrativnim granicama. Od 120 poslanika za Ustav su glasala 92.
+ Srpske snage zauzele Borovo Naselje.
+ Počinjen je masakr u Škabrnji.
+ Vlada Krajine oglasila da se međunarodne snage mogu razmestiti samo na liniji razgraničenja.
+ Proglašena Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg Hrvatska Zajednica Herceg-Bosna u BiH (preimenovana u Republiku 28.8.1993., de facto glavni grad: Grude).
+ Napadnute prostorije "Jutela" u Beogradu (takođe i sedišta reformista i prostorije Pokreta za mirovnu akciju).
+ Razoren Maslenički most.
  • 22.11. - Lideri HSP Dobroslav Paraga i Milan Vuković pritvoreni pod optužbom da su planirali oružanu pobunu.
  • 23.11. - Dogovoreno 14. primirje, prvo posredovanjem UN, na sastanku Tuđmana, Miloševića i Kadijevića sa Vensom i Karingtonom u Ženevi.
+ Freddie Mercury, pjevač grupe Queen, objavljuje kako boluje od AIDS-a.
  • 24.11. - Srpske snage zauzele Laslovo kod Osijeka, koji je izložen napadima.
  • 25.11. - Amnesty International optužuje sve strane u jugoslovenskom sukobu za mučenje i ubistva civila; Savet Evrope ukida specijalni status Jugoslavije.
  • 27.11. - Rezolucija 721 SB UN - podržavaju se napori generalnog sekretara i njegovog izaslanika za okončanje borbi, spremnost za slanje mirotvoraca ako se primirje održi.
+ Kancelar Helmut Kohl obećava da će Nemačka priznati Sloveniju i Hrvatsku "pre Božića".
  • 28.11. - Tuđman prihvata raspoređivanje snaga UN unutar republike.
+ Južna Osetija proglasila neovisnost od Gruzije.

[uredi - уреди] Decembar/Prosinac

  • 1.12. - Ukrajina na referendumu izglasala neovisnost od SSSR-a.
+ Cyrus Vance u misiji u Jugoslaviji (do 9.12.).
  • 2.12. - Ministri EZ ukinuli sankcije jugo republikama, osim Srbije i Crne Gore; procureli izveštaj posmatrača EZ optužuje JNA da je "kukavička" i odgovorna za eskalaciju rata, sugeriše se vojna intervencija.
  • 4.12. - Hrvatski sabor usvojio zakon o manjinama (predviđa kulturnu autonomiju).
  • 5.12. - Stjepan Mesić formalno podnosi ostavku na mestu P. P. SFRJ; borbe kod Stona, nastavljaju se i kod Osijeka.
  • 6.12. - Rat u Hrvatskoj: U artiljerijskom napadu JNA - najvećem za vrijeme opsade Dubrovnika - ubijen veliki broj građana Dubrovnika.
+ SAD uvele ekonomske sankcije za celu Jugoslaviju.
+ KGB, tajna policija Sovjetskog Saveza, službeno prestaje s radom.
  • 7.12. - U Zagrebu ubijena obitelj Zec (otac, majka, devojčica).
+ Mišljenje br. 1 Badinterove komisije: SFRJ je u procesu raspada (sve države naslednice imaju ista prava).
  • 8.12. - FK Crvena Zvezda u Tokiju pobedila čileanski klub Kolo-Kolo rezultatom 3-0 i postala klupski prvak sveta.
+ Predsjednici Rusije, Bjelorusije i Ukrajine dogovaraju formalni nestanak SSSR-a i njegovu zamjenu Zajednicom nezavisnih država (ZND).
+ Generalni sekretar UN de Kueljar u pismu nemačkoj vladi "zabrinut" zbog nemačke namere da prizna dve republike (priznanju se protive i SAD i većina evropskih zemalja, zbog straha od eskalacije).
  • 14.12. - Latvija priznala Hrvatsku.
  • 15.12. - Rezolucija 724 SB UN - proslediće se predlozi za planiranu mirotvoračku operaciju u Jugoslaviji.
  • 17.12. - Nemačka izdejstvovala da Evropska zajednica prizna Sloveniju i Hrvatsku do 15.1., uz definisane kriterije za priznavanje novih država (prava manjina, nepovredivost granica...) - republike da se prijave do 23. decembra.
+ SSSR definitivno prekida slanje oružja vladi Mohameda Nadžibulaha.
+ Jako granatiranje Nove Gradiške.
+ Glavni odbor SDS BiH doneo Uputstvo o organizovanju i djelovanju organa srpskog naroda u BiH u vanrednim okolnostima.
+ Makedonija proglašava nezavisnost (tj. Sobranje će tražiti priznanje od EZ).
+ Island priznao Hrvatsku.
  • 20.12. - Ante Marković, posljednji premijer SFRJ, podneo ostavku (zalaže se za mir, ali 81% saveznog budžeta za 1992. otpada na vojsku).
+ Vlada BiH odlučila da će tražiti priznanje od EZ.
+ Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija i kosovski Albanci traže priznanje nezavisnosti od EZ; BiH traži i plave šlemove, "naročito na granici".
+ U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od sticanja nezavisnosti od Francuske 1962 - najviše glasova za Front islamskog spasa.
  • 28.12. - Borbe kod Karlovca, uzbuna i u Zagrebu.
  • 30.12. - Prvi okršaj Adema Jašarija u Prekazu na Kosovu sa srpskim snagama (izbegao hapšenje).
  • 31.12. - Specijalni izaslanik UN Cyrus Vance dobio u Beogradu pristanak srbijanskog i jugoslovenskog rukovodstva za primirje i povlačenje JNA i paravojnih formacija iz Hrvatske.
  • decembar - Osnovan Savet severnoatlantske saradnje, konsultativni forum zemalja NATO i istočne Evrope (od 1997. Savet evroatlantskog partnerstva).

[uredi - уреди] Datum nepoznat

[uredi - уреди] Nove države

  • Bivša SFRJ:
Slovenija
Hrvatska
Makedonija
  • Bivši SSSR, prema rasporedu proglašenja nezavisnosti (Litvanija je proglasila a Letonija najavila nezavisnost 1990):
Litvanija
Latvija
Estonija
Gruzija
Belorusija
Ukrajina
Moldova
Azerbejdžan
Kirgistan
Uzbekistan
Tadžikistan
Armenija
Turkmenistan
Kazahstan

[uredi - уреди] 1991. u temama

[uredi - уреди] Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1991.

[uredi - уреди] Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1991.

[uredi - уреди] Dani sećanja

[uredi - уреди] Nobelove nagrade

[uredi - уреди] Takođe pogledati

[uredi - уреди] Literatura/Spoljne veze


Vidi takođe: Godišnji kalendar - Dnevni kalendar

Commons logo
U Wikimedijinom spremniku nalazi se još materijala vezanih uz temu:
Dobavljeno iz "http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=1991&oldid=1077270"
Lični/osobni alati

Varijante
Akcije
Orijentacija-Оријентација
interakcija - интеракција
Alatke-Алатке
Drugi jezici-Други језици